Ovo je priča o mladom Regulusu Bleku, koji nije prikazan kao heroj kada smo prvi put čuli za njega. Kao Sliterinac iz slavne kuće Blekovih, dobio je Mračnu oznaku sa šesnaest godina.
Bio je sve što njegov brat Sirijus nikada nije mogao biti: nije se družio sa Normalcima, nije se interesovao za Grifindor i nikada nije išao protiv porodične tradicije.
“Bio je mlađi od mene”, rekao je Sirijus, “i mnogo bolji sin, kako su me stalno podsećali”. “Ali on je preminuo”, rekao je Hari. “Da”, odgovorio mu je Sirijus. “Glupi idiot…pridružio se Smrdožderima”.
(Red Feniksa)
Služenje Mračnom Gospodaru je bila njegova dužnost i nešto za šta se veoma interesovao, jer bi to donelo čast njegovoj čistokrvnoj porodici, takođe, učinilo bi ga idealnim sinom kakav je oduvek želeo da bude. Nakon što je Sirijus napustio porodicu zbog njihove “čistokrvne manije” , Regulus je video da je njegovo ime spaljeno na porodičnoj tapiseriji i tada je shvatio da ga se mogu odreći kad god napravi bilo kakvu grešku.
Iako kao Sliterinac nije bio savršen, Regulus nije imao zle želje u srcu. S obzirom na to da je najmlađi član porodice, uticaj i strah od njegove porodice su ga naterali da donese važnu životnu odluku i da se pridruži Smrtožderima. Kao i mnoge druge Voldemorove pristalice, Blekovi nisu bili svesni šta se dešava u njegovim užim krugovima, što je Regulusa navelo da bude deo njih.
Uvek nam je potreban ubedljiv razlog da se suprotstavimo nečemu velikom, za Regulusa je taj razlog bio njegov kućni vilenjak: Kričer. U poglavlju “Kričerova priča” saznajemo da je Regulus dozvolio Voldemoru da pozajmi Kričera, da bi testirao odbranu Sliterinskog medaljona. Mračni Gospodar je odveo vilenjaka u pećinu i naterao ga je da popije gorući otrov. Iako je Kričer ostavljen da umre, on je pobegao po Regulusovoj komandi, koji je do tada mogao da nasluti praksu Mračnog Gospodara. U tom momentu, Regulus je shvatio da nešto nije u redu i želeo je da sazna šta je u pitanju.
Mladi Sliterinac bio je veoma dobar u mračnim veštinama, što mu je pomoglo da dublje sagleda temu, a nakon istraživanja Voldemora dokazao je i da je brilijantan. To se ogledalo u njegovoj sposobnosti da otrkije Voldemorov plan o sticanju besmrtnosti, što se dogodilo kada je došao kući “uznemiren” i “nije se ponašao kao inače”, što je rekao Kričer. (Relikvije smrti)
Pored toga, on nije bio samo pametan i izvanredno sjajan u istraživanju Mračnog Gospodara: bio je i nesebičan. Mladi Sliterinac se u osamnaestoj godini žrtvovao u nadi da će uništiti Voldemorov horkruks i da će ponovo postati smrtan. Shvatio je da će Voldemorove moći biti iskorišćene za uništenje drugih i shvatio je da je jedini način da se to spreči tako što će se uništiti objekat koji bi mogao da pomogne Voldemoru da stekne snagu koja mu je ptrebna. Sve je isplanirao i za to je znao samo Kričer. Regulus je bio nevin. Nije želeo da iko pati. On je popio otrov, potom je naredio Kričeru da pobegne sa medaljonom i da ga uništi.
Treba napomenuti da bi, da je umro zbog slave, napisao svoje ime u pismu Voldemoru. On je dao svoj život kao anonimni heroj da bi zaštitio svoju porodicu od gneva Mračnog Gospodara ako otkrije za izdaju mladog Sliterinca.
Regulus je zaslužio više. Za sva svoja dela, zaslužio je veću ljubav i poštovanje. Njegov brat bi bio ponosan na njega da je znao zbog čega je umro, a da je njegova priča bila poznata drugima, poslužila bi kao inspiracija za mnoge…možda čak i za Draka Melfoja. Hari Poter je jedan od prvih koji je saznao kako je umro i sigurno je pokušao da oživi Regulusovo ime nakon Voldemorovog pada.
“Ukrao sam pravi horkruks i nameravam da ga što pre uništim. Suočavam se sa smrću u nadi da ćeš, kada se nađeš sa svojim rivalom, ponovo biti smrtan.“ – Regulus u svom poslednjem pismu Lordu Voldemoru.
(Polukrvni princ)
Regulus Blek nije bio zao. Regulus Blek je bio veoma ljubazan. Regulus Blek je bio savršen sin. Bio je divan brat. Bio je dobar Sliterinac. Bio je hrabar ratnik koji je obeležio Voldemorov kraj. Regulus Blek je bio neopevani heroj kakvog čarobnjački svet nije zaslužio.
