Ne postoji nista savršenije od uživanja u odličnim slatkišima, a čarobnjački svet ih je pun. Ali, koja je razlika između čarobnjačkih i normalskih slatkiša koji svi poznajemo i volimo?
Pre svega, čokolada je jedan od omiljenih sastojaka i kod čarobnjaka i kod Normalaca. Svi se sećamo momenta kada profesor Lupin Hariju daje čokoladu u Hogvorts ekspresu kako bi se smirio nakon što su Dementori napali voz. Zato je najveći broj čarobnjačkih slatkiša napravljen od čokolade, ali sa jednom razlikom – čarobnjački slatkiši imaju dosta magičnih sposobnosti. Iz tog razloga, čarobnjačke slatkiše Normalci ne mogu kupiti, budući da su često začarani pa bi bilo jako problematično kada bi neki Normalac dobio ogromne čireve po licu ili kada bi jezik postao veći od glave.
U Hogvorts ekspresu, na putu prema čarobnjačkoj školi, Hari prvi put dolazi do otkrića koje nude slatkiši iz čarobnjačkog sveta. Oni nisu ni blizu poslastica koje možete naći u normalskom svetu. Toga dana, Hari je otkrio razne poslastice: Berti Botove bombone svih ukusa, Pljuckove najbolje naduvavajuće žvake, čokoladne žabice, pite od bundeve, kazanske kolače, štapiće od sladića i svi su mu izgledali preukusno i primamljivo. Bitno je da ne zaboravimo da je ostalo jako mnogo slatkiša iz čarobnjačkog sveta koje Hari tek treba da otkrije. Naravno, različite vrste slatkiša mogu se naći u Dijagon-aleji ali i u Hogsmidu, u prodavnici Medni Vojvoda.
Možda se pitate šta je to posebno u ovim slatkišima i da li imaju neke posebne karakteristike ili ukuse? Brzi i najjednostavniji odgovor je da imaju.
Čokoladne žabice, iako u knjizi Kamen mudrosti ostaju poprilično mirne i nepokretne, u filmu su one aktivne i skaču kao prave žabe. U obe verzije dolaze sa karticama poznatih čarobnjaka i veštica koji se pomeraju– ali ne žele da stalno budu na jednom mestu.
Takođe, Berti Botove bombone svih ukusa zaista sadrže sve ukuse – u pravom smislu te reči. Neki ukusi su divni dok su neki zaista odvratni. Iako normalske žele bombone takođe imaju različite ukuse, ne mogu parirati ukusima Berti Botovih bombona. Postoje neki tradicionalni ukusi kao što su čokolada i pepermint, ali takođe postoje i spanać, prokelj, džigerica i škembići (a složićemo se da nije baš ukusno jesti bombonu sa bilo kojom navedenom aromom). Džordž Vizli je čak tvrdio da je imao tu nesreću da proba one sa ukusom slina.
Dakle, ključna razlika između čarobnjačkih i normalskih slatkiša leži u činjenici da su normalski slatkiši pomalo obični i dosadni. Normalci jedu običnu čokoladu i ne dobijaju kartice znamenitih Normalaca čija se slika pomera. Zatim, pakovanja su prilično jednostavna – folija, papir, kutija. Takođe, nakon konzumiranja normalskih slatkiša ne možete očekivati neočekivano – neće biti naduvanog jezika, neće vam para izlaziti na uši, niti ćete ispuštati čudne zvukove. Jednostavno, biće to prilično dosadna konzumacija! Međutim, sličnosti ipak postoje – slatkiši, kako u čarobnjačkom, tako i u svetu Normalaca predstavljaju pravo zadovoljstvo!
