Iako je ovaj tekst trebao da bude napisan još prošlog oktobra kada sam u stvari i odgledao predstavu Hari Poter i ukleto dete, to se nije desilo jer – život i obaveze. Ipak, bolje ikad nego nikad?
New York – Concrete jungle where dreams are made of…
Krenućemo od početka – u Njujorku sam bio prošle godine u oktobru i putovanje je trajalo dve nedelje. Za one koji razmišljaju o tome da li da idu i krenu u tu avanturu, to svakako preporučujem. Vizu ćete dobiti lako ako ste zaposleni, a zahvaljujući Air Serbia kompaniji, imate direktan let iz Beograda svake nedelje.
Cena za viziranje je 160 dolara, dok je povratna karta do Njujorka i nazad, ako rezervišete unapred, oko 600 evra. Možete proći jeftinije sa drugim avio kompanijama, ali u tom slučaju vas očekuju presedanja u zavisnosti od toga kojom avio kompanijom letite.
Hari Poter i Njujork
Naravno, prva lokacija koju sam morao da posetim bila je zvanična Harry Potter prodavnica u Njujorku na dva sprata. Imao sam tu sreću da hotel u kom smo odsedali bude blizu prodavnice, te sam je posetio nekoliko puta. U njoj ćete pronaći apsolutno sve od zvaničnih Hari Poter proizvoda. Ima i skupljih i jeftinijih stvari, pronaći ćete nešto sigurno. Svakako ono što ipak ostavlja najbolji utisak je izgled same prodavnice koja je spektakularna!
Hari Poter i ukleto dete
I dolazimo do same predstave. Karte za predstavu mogu da se kupe putem zvaničnog Broadway sajta i cene se kreću od 70 do 400 dolara za bolja mesta. Uglavnom za svako izvođenje bude slobodnih mesta, nije kao na početku da se lomite da dođete do karte, ali uglavnom to budu nešto lošija mesta. Kada sam znao svoj raspored, ja sam kartu kupio nekih 7 dana pred izvođenje i bila je karta za balkon.
Pozorište u kom se igra Hari Poter i ukleto dete
Broadway uglavnom funkcioniše tako što imate mnogo malih pozorišta u kojima se izvodi samo jedna predstava i to skoro svakog dana u nedelji. Pozorište Lyric Theatre je posvećeno predstavi Hari Poter i ukleto dete. Ono je, kao i druga pozorišta u Njujorku, dekorisano sa motivima predstave i sveta u koji ulazite, čak i spolja.
.
Nakon što smo smešteni, bilo je vreme za početak predstave. Čak i najava i molba da ugasite mobilne telefone nije klasična, već je isto povezana sa predstavom (npr. Molimo da isključite one glupe normalske sprave, mobilne telefone itd).
Predstava
Igra se u dva čina i da se razumemo – knjiga-scenario koja je izašla se meni lično nije dopala. Nisam se povezao sa likovima, bilo mi je teško da verujem da je to isti svet u koji sam tako često odlazio, niti sam mislio da je priča preterano dobra. Međutim, u pozorištu je to apsolutno drugačije i kao što to obično i biva sa dramskim tekstovima, predstava je predstava i ona daje život tekstu i prenosi ga ispred vas. Od prvog takta muzike koja najavljuje početak predstave, jasno vam je da ćete videti nešto zanimljivo i interesantno, jer način na koji se glumci pojavljuju na sceni, a potom i započinju igranje predstave odmah privuče vašu pažnju i drži bogami dobra tri i po sata koliko predstava ukupno traje.
Ono što mnoge zanima je kako su uspeli da svet magije prenesu tu ispred vaših očiju i da li su to uradili dobro. Nisu uradili dobro, uradili su FENOMENALNO. Svaka scena koja ima bilo koje bacanje čini, predmete koji se kreću ili vas „pojedu“ (scena sa policom za knjige) odrađena je toliko dobro da vam se čini zaista kao da se to dešava ispred vaših očiju (dobro, ne baš ispred ispred, ipak sam bio na balkonu, ali na prvom mestu do ograde tako da sam imao poprilično dobro mesto).
Scena koja je ostavila najveći utisak na mene bila je scena sa dementorima – to je odrađeno maestralno. Materijal od kog su napravili njihove ogrtače bukvalno lebdi u vazduhu, hipnotiše vas i sa mešavinom muzike i svetla, scena izgleda spektakularno. Oni se kreću po sali, pa čak se popnu i do balkona, a sajle koje ih pomeraju su skoro nevidljive. Ništa manje spektakularno ne izgleda ni poslednja scena borbe koja će vas osvojiti efektima, zvucima, svetlom i glumom koja ne izgleda kao da je navežbana već izgleda stvarno kao da se bore tu na scenu bacajući različite čini.
Što se samih glumaca tiče, oni su svakako imali težak zadatak jer su ipak na neki način naslednici postave iz filma. Ipak, za mene koji sam imao priliku da pogledam dosta predstava što kod nas, što u inostranstvu, bili su dobri. Iako igraju ovu predstavu skoro svako veče, to niste mogli da vidite na njima, jer su se dali u svakoj sceni i odglumili baš kako dolikuje.
Dakle, konačna presuda…
Ma koliko osporavali tekst Hari Poter i ukleto dete, ako vam se ukaže prilika da pogledate predstavu, nemojte je propustiti. Sa koliko god skepticizma ušli, kombinacija dobre glume, efekata, zvuka i svetla, pa na kraju i same priče, držaće vas prikovane za scenu u oba čina i izaći ćete iz pozorišta sa mišlju da bacite pogled da li ima još koje izvođenje dok ste u jednom od najlepših gradova na svetu.
Gde se predstava sve igra?
Predstava se trenutno igra u Njujorku, Londonu, Hamburgu i Tokiju.
