Hari Poter je veliki heroj, kako na na ekranu, tako i na papiru. Međutim, ponekad je čarobnjak prikazan različito u filmovima i knjigama.
Tokom serijala o Hari Poteru, fanovi su proveli mnogo vremena sa istoimenim herojem. Kao i knjige, filmovi prate njegove avanture u čarobnjačkom svetu i sve veće opasnosti sa kojima se suočava dok pokušava da porazi Lorda Voldemora.
Najvećim delom, Harijevo putovanje na ekranu je identično onom u knjigama. Ipak, kao što je slučaj i sa svakom filmskom adaptacijom, neke crte njegove ličnosti su izmenjene. Kao rezultat toga, filmski Hari je ponekad potpuno drugačija osoba od knjiškog originala.
Ne raskida sa Džini
U knjigama veza između Harija i Džini je kratka, ali značajna. Posle nekoliko nedelja zabavljanja, Hari prekida njihovu romansu na Dambldorovoj sahrani da bi je zaštitio, dok on odlazi da pronađe i uništi Voldemorove horkrukse.
Ipak, stvari se ne odvijaju tako u filmovima. Veza između Harija i Džini nije toliko u fokusu i oni se nikad nisu zvanično zabavljali, što znači da se njihova veza nije zvanično ni završila. Knjiški Hari je mnogo više otvoren u njihovoj vezi i nikada ne bi izložio nekoga do koga mu je toliko stalo potencijalnoj opasnosti.
Ignoriše Čoinu „izdaju“
Čo tehnički ne izdaje Harija u filmovima; Ambridž joj daje Veritaserum, primorajući je da oda detalje o Dambldorovoj vojsci. Ali Hari to ne zna. Koliko on zna, Čo je prodala njega i njegove prijatelje uprkos njihovoj obećavajućoj vezi.
Većina ljudi bi bila besna, posebno Hari iz perioda u Redu Feniksa. U knjigama, uvek ga jedna pogrešna reč deli od sukoba. Međutim, u filmovima Hari reaguje hladnokrvno, bez i da raspravi o tome sa Čo. To je veoma neprirodan potez za nekoga tako emotivno turbulentnog.
Proslavlja završavanje prvog zadatka pomalo uobraženo
Prvi zadatak Tročarobnjackog turnira je značajno drugačiji na ekranu nego u knjizi. Iako je u knjizi napet, ipak se završava relativno brzo i jednostavno. U filmu, sa druge strane, Hari kruži oko zamka u vrtoglavoj poteri za zmajem.
Ali ono sto sledi je zapanjujuće drugačije. U filmu, Hari se naslađuje svojom pobedom u zajedničkoj sobi, visoko podižući Zlatno jaje i uzbuđujući gomilu oko sebe pitajući ih ko želi da ga otvori. Hari ima samopouzdanja i u knjigama ali na mnogo drugačiji način. Na filmu je on oduševljen samim sobom dok proslavlja pobedu nad zmajem.
Lomi Starozovni štapić
Harijeva odluka da polomi Starozovni štapić na kraju drugog dela Relikvija smrti iritira mnoge fanove. Ne samo da je prepolovio najmoćniji štapić na svetu, nego je i odbacio jedinu šansu da popravi svoj sopstveni.
Mora se priznati da je to veoma simboličan potez od strane producenata. Označava kraj krvavog, opasnog toka Relikvija smrti. Ipak, takođe demonstrira nedostatak osećaja i sentimentalnosti koje Hari pokazuje u knjigama kada odlučuje da popravi svoj štapić i odnese Starozovni štapić na mesto gde i pripada: natrag u Dambldorov grob.
Teši Hermionu
Dok Hari uvek pokušava da uteši Hermionu kada je uznemirena, posebno dok odrastaju, očigledno je da se muči da nađe prave reči i ublaži situaciju.
U knjizi Polukrvni princ, Hari kreće za Hermionom nakon što ona vidi Rona i Lavander kako se ljube. Međutim, on eksplicitno sebi napominje da nema pojma šta da radi. Film, sa druge strane, prati Harija kako odmah postaje saosećajan, govoreći Hermioni da se on isto oseća kada vidi Džini sa Dinom. Knjiški Hari nije u potpunosti nesposoban da to uradi, samo je retko takav emotivni sagovornik.
Flertuje sa konobaricom
Kao što Hermiona ističe, Hari je ekstremno poželjan u Polukrvnom Princu, čak iako on to ne primećuje. Knjiški Hari je čudan i relativno introveretan. Kada mu se neko svidi, on provodi mesece, ako ne i godine, suočavajući se sa tim psihički, bez da mnogo uradi povodom toga.
Ipak u filmu, fanovi vide Harija kako ugovara sebi sastanak sa normalskom konobaricom (samo da bi Dambldor upropastio njegove planove). Mora se priznati da nije baš vešt u tome, ali bez obzira, Harijevo upuštanje u romansu u svetu Normalaca tokom tako turbulentnog perioda u njegovom životu se baš ne podudara sa njegovom verzijom u knjigama.
Drži sentimentalni govor Dambldorovoj armiji
Hari je prirodni vođa i od prvog dana uspešno podučava Dambldorovu armiju kako da koristi odbrambenu magiju. Ovo važi i za knjige i za filmove i upravo je to razlog što uspeva da stekne lojalne prijatelje unutar grupe.
Ipak, on nije prava osoba za sentimentalne govore. Na kraju filma Red Feniksa, još pod uticajem gubitka Sirijusa, Hari daje Ronu, Hermioni, Nevilu, Luni i Džini sladunjav podsetnik da oni imaju nešto što Voldemor nema: nešto za šta se vredi boriti. To je lep način da se završi film, ali je mnogo više otrcano od bilo čega što bi se knjiški Hari usudio da kaže.
Oprašta se od Rona i Hermione
Kada Hari sazna da je jedini način da ubije Voldemora da on sam umre, on se istog trenutka upušta u to. U knjigama, to znači da prolazi pored Rona i Hermione bez reči, znajući da ako stane neće moći da nastavi dalje.
To možda izgleda sebično, ali je u skladu sa Harijevim karakterom. Njegovi prijatelji i voljene osobe su njegova najveća slabost. Ipak, u filmovima on pronalazi snage da se zaustavi i oprosti sa njima. Istina, to jeste emotivno ispunjujući momenat, ali definitivno nije nešto sa čim bi knjiški Hari mogao da se suoči bez poteškoća.
Pleše sa Hermionom
Iako je u knjigama njihov odnos striktno platonski, u filmovima su postojale naznake da bi na kraju mogli završiti zajedno. Primer toga je u prvom delu Relikvija smrti, kada Hari u šatoru pruža ruku Hermioni kako bi plesali i zaboravili sve nedaće.
To je izuzetno slatko, ali nije nešto što bi čitaoci mogli da zamisle da će Hari uraditi. U knjigama, Hari je nespretniji sa Hermioninim emocijama, bez obzira koliko mu je stalo do nje i ima problema da komunicira sa njom, posebno nakon Ronovog odlaska.
Hvali se time što je Izabrani
Hari je jedan od najpoznatijih ljudi u čarobnjačkom svetu i on to prezire. Bez obzira da li je Dečak koji je preživeo ili Izabrani, prezire činjenicu da je obožavan zbog nečega čega se uopšte i ne seća, a što ga je učinilo siročetom od malih nogu.
To je razlog zbog čega jedna scena u Polukrvnom Princu izgleda neadekvatno. Razgovarajući o Pužorogovoj božićnoj zabavi, Hermiona primećuje da ljudi žele da izlaze sa Harijem samo zato što je on Izabrani, na šta Hari samozadovoljno odgovara: „Ja jesam Izabrani“. Teško je zamisliti knjiškog Harija da bude tako ravnodušan prema slavi koju toliko prezire.
