Postoje silne razlike između čarobnjačkog i normalskog sveta, ali, postoje i neke sličnosti – mada, mora se priznati, iako je suština ista, stil se svakako razlikuje.
Tabloidi… Taj stožer novinarstva koji opstaje godinama unazad i koji služi da senzacionalizam i bombastični naslovi postanu deo svakodnevnog života običnog, malog čoveka. Kod Normalaca je takav tip novinarstva sasvim uobičajen i (moramo priznati) veoma popularan. Da li isto možemo reći i za čarobnjački svet? Da li možete da zamislite vešticu ili čarobnjaka koji uz jutarnju kafu prelistavaju novi članak Rite Skiter u kome ona iznosi svoju najnoviju teoriju o tome koliko je Hari Poter opasan po čarobnjački svet i da se svima sprema velika opasnost. Naravno da možete! Istina je da se čitaoci tabloida ne razlikuju, bilo da je u pitanju normlski ili čarobnjački svet, a isto tako, nema neke značajnije razlike ni između tabloidnih novinara.
Normalski tabloidni novinari koriste svoje moderne telefone, kompjutere i ostale uređaje koji mogu da pomognu u prikupljanju senzacionalističkih vesti. Rita Skiter se jednostavno pretvori u bubu koja uvek doleti na potencijalno važno mesto i tako prikupi sočne informacije koje kasnije čak neće ni objaviti onako kako ih je čula – već će smisliti svoju verziju koja će prodavati Dnevni prorok a samim tim i njen članak. Poznata je po svom otrovno-zelenom brzocitatnom peru koje citira ono što Rita želi – bez obzira na ono što druga strana govori.
Svi se sećamo Harijevog intervjua sa njom tokom Tročarobnjačkog turnira, tokom koga je ona njegove odgovore koji su uglavnom bili sačinjeni od mucanja i zbunjenih pogleda, pretvorila u patetične rečenice koje paraju dušu. Pored činjenice da su svi imali prilike da pročitaju da je Hari jako tužan zbog smrti svojih roditelja i da svake večeri plače pre nego što legne da spava, Rita Skiter je dodala i malo sočnih, ljubavnih činjenica o Harijevoj i Hermioninoj vezi. Hermiona je predstavljena kao zavodnica koja lomi srca, Hari kao prilično nespretan i zaljubljeni čarobnjak, a oboje kao tinejdžerski par koji svoje slobodno vreme provodi u ljubakanju. Zbog toga je gospođa Vizli bila hladna prema Hermioni, verujući da je Rita Skiter u svom članku napisala istinu. Pomalo čudno, budući da je Moli Vizli teško ubediti u laž. Ili je Rita Skiter zaista toliko dobra u svom poslu?
Ovde moramo uzeti u obzir da se radi o članku koji je trebalo da se bavi Tročarobnjačkim turnirom, učesnicima i njihovim stavom u vezi takmičenja, a bavio se onim što je Rita Skiter smatrala bitnim – tračevi o životu Dečaka koji je preživeo. Uostalom, koga još briga kako se povodom Tročarobnjačkog turnira oseća Viktor Krum, kad Hari Poter može u članku plakati za svojim tragično nastradalim roditeljima!
Kao i kod Normalaca, novinski članci tabloidnog tipa oblikuju stavove i mišljenja čarobnjaka – počevši od gospođe Vizli, preko svih učenika na Hogvortsu, pa sve do javnog mnjenja koje itekako ume da zauzme stav po pitanju pročitanog. Recimo, nakon što je (neuspešno) probala da intervjuiše Hagrida kako bi odao neku tajnu o Hariju koju ona može da iskoristi u svom članku, napisala je novi članak u kome je Hagrida opisala kao grubog polu-džina koji svojom pojavom zavodi red među učenicima. To je dovelo do toga da su rodtelji počeli da šalju pisma Dambldoru, navodeći da se oni boje činjenice da polu-džin podučava njihovu decu. Ako ovaj vid manipulacije uporedimo sa manipulacijama koje Normalcima svakodnevno serviraju njihovi tabloidi, možemo se složiti da se, u oba slučaja, ne smemo zamerati tabloidnim novinarima, jer će objaviti neku sočnu glupost koja će uticati na formiranje mišljenja o vama. Dok čitate ovu rečenicu setite se nekih tabloidnih naslova koji su uticali na vaše mišljenje o nekome.
Naravno, svaki pravi tabloidni novinar u nekom trenutku doživljava vrhunac svoje karijere koji se sastoji u objavljivanju knjige. Međutim, Rita Skiter je objavila čak tri knjige i naravno – sve tri imaju bombastične naslove. Prva objavljena knjiga je biografija nekadašnjeg direktora Hogvortsa Armanda Dipea, pod nazivom Armando Dipe: direktor ili dileja. Na osnovu samog naslova možemo zaključiti da je knjiga skup raznoraznih tračeva, gluposti i kuloarskih priča koje je Rita Skiter pretvorila u knjigu. Sledeća knjiga nastala zahvaljujući brzocitatnom peru, ali i Veritaserumu koji je Rita Skiter vešto koristila.
Knjiga pod nazivom Život i laži Albusa Dambldora objavljena je nakon njegove smrti, jer gvožđe se kuje dok je vruće. Jedan od glavnih izvora bila je Batilda Torbarka, tvorac knjige Istorija magije i veštica koja je živela u Godrikovoj dolini, a koja je bila blizak prijatelj porodice Dambldor. Rita Skiter je uz pomoć Veritaseruma uspela da otkrije apsolutno sve detalje iz Dambldorovog života, uključujući i tragičnu priču njegovoj sestri Arijani i njegovom odnosu sa Gelertom Grindelvaldom. Knjiga od skoro 900 strana se prodavala munjevitom brzinom, a karijera izgrađena na lažima i podlosti je konačno zaokružena.
Iako su stvari koje je Batilda Torbarka iznela bile tačne, način na koji su one korišćene je samo potvrdio da kod tabloidnih novinara čak i istina mora biti bombastična i izneta na prilično podmukao način kako bi našla put do svojih čitalaca. Poslednja knjiga koja je objavljena nosi naziv Dambldorova armija: mračna strana demobilizovanih, koja se bavila članovima Dambldorove armije i njihovim lošim osobinama. Jer, gde su prljave i senzacionalističke vesti tu je i Rita Skiter!
Neophodno je pomenuti da, kao novinar Dnevnog proroka, Rita Skiter igra aktivnu ulogu u vođenju politike Ministarstva magije, budući da od istog dobija dozvolu za svoja raznorazna piskaranja, kako bi se čarobnjaci i veštice širom Velike Britanije informisali putem Dnevnog proroka. To znači da objavljivanje lažnih vesti ide u korist Ministarstvu magije, jer se na taj način čitaoci mogu pridobiti i shodno tome, ukoliko dođe do velikih dešavanja i promena – verovati isključivo Ministarstvu. Prava osoba za pridobijanje publike je niko drugi do Rita Skiter, a ako je verovati njenoj torbici od krokodilske kože – ona definitivno zna kako izaći iz zone komfora!
Na samom kraju veoma je bitno naglasiti da je velika sreća i za čarobnjački i normalski svet da se nikada nije pridružila Smrtožderima, jer bi, u suprotnom, uspela sve da ubedi da se Voldemor bori za bolji svet, žrtvuje se za sve čarobnjake i nije okrutan i zao. Za razliku od Belatriks, Rita Skiter ubija dugo i polako a da čak to i ne osetite!
’’Atraktivna plavuša Rita Skiter, 43 godine, čije je divlje pero izbušilo mnoge naduvane reputacije…’’
