Na koji način bi se magijski svet Dž. K. Rouling promenio da je Šešir za razvrstavanje smestio najpoznatijeg grifindorca na Hogvortsu, Harija Potera, u Sliterin?
Šta bi bilo kada bi Harija Potera, najpoznatijeg grifindorskoh diplomca, Šešir za razvrstavanje smestio u sliterinsku kuću na Hogvortskoj školi za čarobnjaštvo i veštičarenje? Pre svega činjenica da je Hari umalo završio u kući zelenih i srebrnih boja unutar ove škole magije podstiče ovo intrigantno pitanje. Hariju Poteru je umalo nametnut ili potpuno drugačiji put, ili put koji započinje iz znatno drugačijeg ugla.
Tokom ceremonije razvrstavanja, nakon što je Hari Poter prvi put kročio na Hogvorts u knjizi Hari Poter i Kamen mudrosti, Šešir mu saopštava da će biti izrazito teško odlučiti da li da smesti Harija u Grifindor ili Sliterin, uzevši u obzir to da dečak poseduje osobine obe kuće. Šešir za razvrstavanje konkretno spominje hrabrost, intelekt, talenat, kao i želju za samodokazivanjem, i stoga saopštava Hariju da bi mu Sliterin pomogao na putu do slave. Šešir se odlučuje za Grifindor, ali upravo zato što Hari izražava nedvosmislenu želju da ne završi u Sliterinu.
Međutim, koliko bi se priča o Hariju Poteru i Drugom čarobnjačkom ratu razlikovala da je Hari postao jedan od učenika u sliterinskim redovima. Šta bi bilo da nije zamolio Šešir da ga smesti u Grifindor i da se pridružio Draku Melfoju, Krebu i Gojlu u kući profesora Severusa Snejpa? I na koji bi način to uticalo na epilog serijala o Hariju Poteru?
Hari Poter bi se i dalje borio protiv Voldemora
Naime, time što je te sudbonosne noći u Godrikovoj dolini ostao bez roditelja, Lili i Džejmsa Potera, Harijeva borba bi u osnovi i dalje bila potaknuta traumom iz detinjstva. To je ono što definiše njegov život do trenutka kada mu sa Hogvortsa stiže pismo, i drugačiji ishodi ceremonije razvrstavanja ne bi imali uticaja na posledice događaja iz detinjstva. Iako bi Hari i Voldemor tada delili kuću, nimalo se ne očekuje da bi Harijeva želja da porazi Lorda Voldemora, ubicu svojih roditelja, iole splasla onda kada bi se Hari uverio u Voldemorov povratak i namere.
I u knjigama i u filmovima se učenicima iz Sliterina onemogućava da učestvuju u Bici za Hogvorts, iako se pretpostavlja da nisu svi sliterinci iskonski zli. Oni bivaju pozvani da se pridruže bici protiv zlih sila, ali odlučuju da napuste Hogvorts i pridruže se Voldemoru (što i on sam kaže Lucijusu Melfoju). Jedini sliterinci koji se bore protiv strahovlade Mračnog gospodara su profesori Snejp i Pužorog, stoga što je borba jednog od njih dvojice smeštena iza kulisa. Ipak, nema sumnje da bi Hari ostao i borio se, budući da se borba ticala direktno njega, i da je odluka Mekgonagalove da sliterinski učenici napuste bitku pogrešna: svi učenici stariji od šesnaest godina koji su želeli da se bore, bili su dobrodošli da ostanu.
U suštini, Harijeva odanost svojoj kući ne bi promenila njegovo mišljenje o Voldemoru, kao i njegovu želju da ga porazi uprkos sveprisutnoj težnji i pokušajima da se Sliterin u knjigama predstavi kao zla kuća. Ne misli se ni da bi rodbinska povezanost sa Voldemorom tu igrala značajnu ulogu. Ono što bi se promenilo bi bili Harijevi pristupi na putu ka finalnom okršaju, kao i uticaj koji bi on sam imao na sastav Sliterinske kuće.
Harija Potera bi privlačila mračnija magija
Pretpostavka da jedan hogvortski učenik počinje da poprima osobine kuće u koju je sortiran zahvaljujući neposrednoj blizini drugih učenika istomišljenika čini se krajne logičnom. Shodno tome bi i Hari Poter bio podložniji uticaju ostale dece smeštene u Sliterin, budući da ih odlikuje proračunatost, ambicija i okrenutost ličnom opstanku. Verovatno je da su – usled posedovanja kombinacije prethodno navedenih osobina sliterinci ti koji žele da sačuvaju svoje glave i koji su spremni da učine sve što je potrebno zarad uspeha.
Nagađa se da bi stoga Harija Potera privlačili opasniji vidovi Mračne magije u dugoj bici protiv Voldemora i njegovih sledbenika. Na kraju krajeva, Hari je spreman da upotrebi Neoprostive kletve, neoprobane bajalice, pa čak i izvrši potpuna krivična dela kako bi postigao svoje ciljeve i pored toga što je smešten u Grifindor i poseduje osobine jednog grifindorca; dodajte tome uticaj Sliterina i sliterinsku ambiciju i eto vam recepta za još više zločestog eksperimentisanja. Moguće je da Hari ne bi postao potpuno zao samo zato što je u Sliterinu, ali je isto tako moguće da bi se služio mračnijim sredstvima za postizanje određenih ciljeva. Takođe, usled bližeg upoznavanje sa Mračnim veštinama Hari bi ranije primetio svoju povezanost sa Voldemorom, št bi ga, zaključujemo, podstaklo na delanje.
Hari Poter bi uzrokovao raskol unutar Sliterinske kuće
Iako se opisivanje cele jedne hogvortske kuće kao iskonski zle u serijama čini nepravednim, čini se da postupci njenih članova za to pružaju i dokaz, koji zatim sliterinske osobine potvrđuju. Kada Voldemor saopštava Lucijusu Melfoju da su mu se svi sliterinci pridružili on potvrđuje da je postojeća predrasuda zasluženo stečena. Ali, šta bi bilo kada vi vođa antivoldemorskog pokreta bio učenik iz redova Sliterina?
Čini se da su uticaj Draka Melfoja – kao sliterinskog asistenta – kao i utisak o povezanosti Severusa Snejpa sa Lordom Voldemorom uljuljkali učenike u verovanje da i oni sami pripadaju Voldemorovim Smrtožderima. Međutim, da je Hari Poter sliterinac i da je među drugim učenicima stekao bliske prijatelje, oni bi se verovatno pre pridružili njemu nego Mračnom gospodaru. Hari je bio izrazito talentovan mladi čarobnjak i verovatno je da bi Kreba, Gojla i njima slične to privuklo Hariju, upravo zbog njihove sliterinske težnje ka ličnom opstanku kroz bliske kontakte sa moćnima.
Ukratko govoreći, dinamika unutrašnjih odnosa u Sliterinu bi bila potpuno drugačija i postojala bi mogućnost za nastanak građanskog rata unutar same kuće, budući da bi se pristalice Harija Potera sukobljavale sa, prema uobičajenom shvatanju, opakijim učenicima.
Odnos Harija Potera prema Severusu Snejpu bi bio drugačiji
Hari Poter bi se i tada bojao Severusa Snejpa čija impresivna i zastrašujuća ličnost izaziva strah i kod učenika iz njegove sopstvene kuće. Međutim, nagađa se da bi Hari i Snejp imali znatno bliži odnos ukoliko bi Hari bio jedan od njegovih učenika, naročito zbog toga što bi profesorova ubeđenost da je Hari „isti kao njegov otac“ bila poljuljana ukoliko bi Hari bio smešten u Sliterin. Sa obzirom ma ovo, za Harija daleko pogodniji tretman, moguće je i da bi Hari briljirao u Napicima još i pre pronalaženja Snejpovog starog udžbenika, budući da bi ga tada podučavao autor lično.
Da li bi Hari i pre smrti profesora Snejpa saznao istinu o prirodi svoje misije? Verovatno ne, budući da je Dambldorov plan uvek bio da mu u što većoj meri onemogući ova saznanja, iako se pretpostavlja da bi odnos između Harija i profesora Snejpa bio malkice topliji. To bi možda imalo uticaj i na smanjenje količine vremena i snage koje je Hari utrošio verujući da je Snejp izvor sveg zla, kao i na ignorisanje preostalih korisnih smernica.
Međutim, i dalje nije verovatno da bi se Harijev odnos prema Lordu Voldemoru iole promenio, budući da je Mračnog gospodara gonio strah od ispunjenja proročanstva. Iako bi pokušao da u redove svojih pristalica uvrsti i Lili i Džejmsa Potera, njihov sin bi, radi Voldemorovoh napretka, morao da umre.
Hari Poter i Drako Melfoj bi se družili
U ranijim knjigama je to možda pomalo nezamislivo, ali postoji realna mogućnost da bi Hari Poter i Drako Melfoj eventualno postali bliski prijatelji. Hari bi sa Ronom i Hermionom provodio jako malo vremena izvan učionice da je pohađa nastavu kao sliterinski učenik. Rona bi verovatno i sretao, budući da je on sin istaknutih članova Reda feniksa, i ne čini se verovatnim ni da bi Ron i Hermiona postali tako bliski bez Harija kao posrednika. Verovatnije je da bi najbolji prijatelj Harija Potera tada bio Drako Melfoj.
Melfojeva početna mržnja prema Hariju je potaknuta svim onim zbog čega bi on zapravo trebalo da mu se divi: on njega vidi kao arogantnog, sebičnog i privilegovanog dečaka. Iako bi Harija ove osobine učinile pravim Sliterincem, on u Melfoju, blaženo nesvesnom sopstvenih karakternih osobina, izaziva prezir upravo zbog toga što što je smešten u Grifindor, a ne u Sliterin. Drako vidi Harija kao odraz samoga sebe i njegov početni pokušaj da se sa Harijem sprijatelji u Kamenu mudrosti nije slučajan. Hari odmah odlučuje da je Melfoj osoba sa kojom ne želi da ga dovode u vezu upravo zbog toga što je Melfoj bezobrazan prema Ronu. Kada bi njih dvojica bili u većoj meri upućeni jedan na drugog, i kada Melfojevo ponašanje prema Ronu ne bi predstavljalo problem, njih dvojica bi postali mnogo bliži, naročito kada bi znali da ih spajaju porodične veze.
Dakle, na koji bi način ovo uticalo na Draka? Zaključuje se da bi i unutar kuće Melfojevih nastao raskol sličan konfliktu unutar Sliterina, budući da bi Draka privukle Harijeve mnoge avanture i nezgode, te da bi zbog toga bio istrgnut iz naručja roditelja, kao i planova koje oni imaju za njega. On bi postao “izdajnik svoje krvi”, kako bi i sam njegov otac elitista rekao, i moguće je da bi ga se Lucijus u potpunosti odrekao (iako je verovatno da bi Drakova majka, Narcisa, stala uz svog sina).
Drakov put bi bio potpuno drugačiji i moguće je da bi on na kraju preuzeo jednu od ključnih herojskih uloga u priči. Zapravo, priča o Sliterincu rođenom u porodici istaknutih Smrtoždera koji prestaje da bude odan ocu i Lordu Voldemoru bi bila podjednako interesantna kao i priča o Nevilu Longbotomu, dečaku koji je svojom nepokolebljivošću i izdržljvošću uspeo da trijumfuje nad neprijateljem. Mišljenje da pripadnost Sliterinu, kao i naše poreklo, nemaju uticaja na naše postupke i naš put jedna je od osnovnih ideja serijala Džoan Ketlin Rouling, ideja koja se više puta provlači kroz sagu, i koja bi se savršeno uklapala sa konceptom Draka kao heroja. Time što autorka Draku nije pripisala pokajnični kraj zapravo je izneverila ceo Hari Poter serijal.
Izvor: SCREENRANT
