Roditelji glavnog trija o kojima najmanje znamo su definitivno gospodin i gospođa Grejndžer. Oni nisu značajno uticali na tok priče, ali su bili indirektni učesnici jedne od najemotivnijih scena u Relikvijama smrti. Hermiona je volela i cenila svoje roditelje, što ju je i nateralo na jedan od najtežih koraka kako bi ih zaštitila, ali i sebe i Harija. Dakle, šta, zapravo, znamo o gospodinu i gospođi Grejndžer, i šta im se dogodilo?
Stomatolozi po struci, čija imena, nažalost, ne znamo su imali samo jedno dete – Hermionu. Oni su bili Normalci, koji su voleli da putuju. To se da zaključiti na osnovu čestih putovanja za vreme letnjih praznika, ali i komentara o Australiji u Relikvijama smrti, neposredno pre nego što ih je Hermiona začarala. Oni su se divili tamošnjim kućama. Da su bili čista suprotnost Darslijevima vidimo i iz činjenice da su bili ponosni na svoju ćerku – vešticu.
Kada je Drugi čarobnjački rat počeo, Hermiona je rekla Ronu i Hariju da čak i njeni roditelji sumnjaju da se nešto loše dešava. Ovo je bio svojevrstan uvod u ono što će im se desiti godinu dana kasnije. Kada je Dambldor poginuo našim junacima je postalo jasno da su oni ti koji će morati da unište Voldemortove horkrukse, na uštrb svog obrazovanja, kao i da su svi članovi njihovih porodica u opasnosti. Šta je Hermiona uradila da bi ih zaštitila pokazuje koliko je bila hrabra i odana ljudima oko sebe. Sledi citat iz knjige Hari Poter i relikvije smrti koji lepo objašnjava šta je to naš knjiški moljac uradio:
„– A pride sam i svojim roditeljima modifikovala pamćenje kako bi bili ubeđeni da se
zapravo zovu Vendel i Monika Vilkins i da im je životna želja da se isele u
Australiju, što su upravo i učinili. Tako ću otežati Voldemoru da ih pronađe i ispituje
o meni… ili tebi, jer sam im, na nesreću, ispričala štošta o tebi.
– Ukoliko preživim našu potragu za horkruksima, naći ću mamu i tatu i skinuti te
čini s njih. Ako ne… pa, mislim da sam bacila na njih sasvim dovoljno čini da budu
bezbedni i srećni. Znate, Vendel i Monika Vilkins i ne znaju da imaju kćerku.” (str. 65). Užasno, ali neophodno. Na taj način ih je zaštitila od mučenja i verovatne smrti. U filmu vidimo Hermionu da to čini, ali izgovara “Obliviate”, što je čin za brisanje, a ne modifikovanje sećanja. Dokaz tome je na stranici 108, kada raspravljaju šta da urade sa pobeđenim Smrtožderima u kafeu. Hari predlaže da im IZBRIŠU sećanja, Hermiona tvrdi da nikada nije koristila Memorijsku čin, ali da zna teoriju i izgovara “Obliviate”. Dakle, to nije ista čin koju je upotrebila na svojim roditeljima. Greška u filmu ili nešto drugo? Šta vi mislite?
Nakon rata je Hermiona uspela da ih pronađe i skine svoje čini sa roditelja. Tako je jedna od najtužnijih priča u celom serijalu ipak imala srećan kraj. Kakve posledice je Hermionin postupak mogao da ima na njene roditelje kada su se “probudili” ostaje samo da nagađamo, jer konkretnih informacija nemamo. Ovde ću vam napisati svoje pretpostavke, ali bih voleo i da mi vi u komentarima kažete šta vi mislite da se desilo sa ovim zanimljivim ljudima, jer smatram da je to interesantna tema za razmišljanje. Sigurno im nije bilo lako da ponovo počnu život iz početka. Verovatno su jedno vreme živeli sa nekom čarobnjačkom porodicom, verovatno Vizlijevima, dok nisu skupili pare da kupe svoj stan, ili da ga barem iznajme. U međuvremenu su morali da traže i novi posao (ili da se vrate na stari). Definitivno im nije bilo lako, ali su barem bili srećni što su opet sa svojom ćerkom (iako pod činima nisu ni znali da je imaju, pa im nije ni mogla nedostajati). Hermiona je uspela u onome što je pokušala – sačuvala im je “glave na ramenima” … ništa lično Skoro obezglavljeni Niče.
