Svakome je ponekad potrebna inspiracija kada nema dovoljno energije ili samopouzdanja. Ovi likovi iz čarobnjačkog sveta pokazaće nam kako optimizam može ulepšati naš život.
Luna Lavgud
Ako postoji neki lik iz Hari Poter franšize koji nas podseća da svet nije tako loš i da postoji i njegova lepša strana, to je Luna Lavgud. Ljubazna i ekscentrična Revenklovka je često bila ismevana na Hogvortsu (čak su joj i dali nadimak ‘’Lujka’’) samo zbog svog otvorenog uma. Njen stav prema nekim mračnim trenucima u njenom životu bio je ohrabrujući za čitanje (i gledanje!), tako da smo se uvek osećali smireno u Luninom društvu. Od načina na koji govori o smrti svoje majke („Bila je prilično izuzetna veštica, znate, ali je volela da eksperimentiše …“) do toga da joj učenici na Hogvortsu stalno kradu stvari („Vratiće se, uvek tako bude na kraju … ”), Luna je uvek videla svetlu stranu nekog događaja bez obzira na sve.
Životna lekcija koju smo naučili od Lune: Zapamtite da stvari uvek mogu biti bolje.
Hermiona Grejndžer
Hermiona je uvek razmišljala na logičan način, što znači da je često imala mudra i praktična rešenja za probleme. Zahvaljujući činjenici da je bila prijateljica Harija Potera, mogla je da mu pomogne u rešavanju nekih ne baš tako jednostavih problema. Zbog svog briljantnog uma, Hermiona nas uvek podseća da uvek postoji odgovor na neka od najtežih pitanja, čak i ako nismo u stanju da odmah smislimo odgovarajuće rešenje. Naravno, kao i svako od nas, Hermiona je takođe uznemirena i uplašena, ali je uvek jaka kad je potrebno pomoći prijateljima. Bila je veoma dobra u ignorisanju pogrdnih komentara koje joj je upućivao Drako Melfoj i često je hrabrila Harija i Rona da ignorišu nebitne hogvortske tračeve i komentare na njihov račun – jer je potrebno fokusirati se samo na važne stvari. Ključni momenat u celokupnoj Hari Poter franšizi koji nam je pokazao Hermioninu unutrašnju snagu, jeste kampovanje u delu Hari Poter i Relikvije smrti, kada je Hermiona stalno koristila čini ali i ohrabrujuće reči u toku portage za Horkruksima. Čak i kada je Ron privremeno napustio družinu, Hermiona nije odustajala iako se sve činilo beznadežnim. Naravno, to je nije sprečilo da kasnije opravdano bude ljuta na Rona!
Životna lekcija koju smo naučili od Hermione: Ne postoji prepreka koju je nemoguće savladati.
Artur Vizli
Stari, dobri Artur Vizli uvek je uspevao da nam izmami osmeh na lice svojim vedrim raspoloženjem i opuštenim stavom. Bilo je stvari na koje se mogao žaliti – nedovoljno plaćen posao u Ministarstvu magije ili nepolsušnost njegovih sinova Freda i Džordža. Ali, Artur Vizli, nije dopuštao da takve stvari utiču na njegovu vedrinu, pa smo se zbog toga uvek divili njegovom ogromnom strpljenju! Kada je napadnut u Odseku za misterije, u delu Hari Poter i Red feniksa, svi smo bili vrlo uznemireni i uplašeni – ali, na svu sreću, bio je dobro. U skladu sa njegovim vedrim duhom, za svoje povrede je probao i normalske šavove u Sent Mungovoj bolnici. To je, takođe, ono što volimo kod Artura Vizlija – njegovu otvorenost ka normalskoj zajednici (mada gospođa Vizli nije bila oduševljena normalskim šavovima).
Životna lekcija koju smo naučili od Artura Vizlija: U životu svakoga od nas postoje izazovi. Na nama je kako ćemo na njih odgovoriti.
Skorpijus Melfoj
Kada smo prvi put upoznali Skorpijusa u delu Hari Poter i Ukleto dete, bili smo iznenađeni činjenicom da je sin Draka Melfoja zapravo veoma fin. I hvala Merlinu da je Harijev srednji sin Albus Poter imao tu sreću da se upozna sa njim! Skorpijusov optimističan i štreberski stav je ono što je bilo potrebno Albusu kako bi preprodio životne izazove sa kojima se susretao na Hogvortsu. Bilo da je u pitanju sarkastičan komentar ili pesma o slatkišima, Skorpijus je uvek bio tu da pomogne. Njegova pametna rešenja u bilo kojoj opasnoj situaciji u kojoj se nađe sa Albusom bila su i odraz njihovog prijateljstva i uzajamnog poverenja.
Životna lekcija koju smo naučili od Skorpijusa Melfoja: Suočavanje sa nekim mračnim momentom u životu uz pomoć humora, može biti od velike pomoći.
Dobi
Ova lista optimističnih likova ne bi bila kompletna bez Dobija. Dobiju je trebalo vremena da u potpunosti prihvati životne radosti (to što je godinama bio kućni vilenjak porodice Melfoj nije bilo od pomoći), ali kada je jednom pronašao svoju slobodu posredstvom smrdljive čarape, uvek je bio u blizini onih kojima je pomoć zaista potrebna. Dobi se uvek trudio da Hariju pruži ono što mu je potrebno, bilo da je to prijateljski savet ili – par novih čarapa! Ovom prilikom se nećemo sećati Dobijevih poslednjih trenutaka, jer je suviše bolno (a potrebno je završiti pisanje ovog teksta), ali ćemo se uvek sećati da su Dobijeva nesebična dela pomagala da se otkrije dobrota i drugih ljudi.
Životna lekcija koju smo naučili od Dobija: Unesite malo radosti u živote drugih, kako biste osetili sopstvenu radost.
Kolin Krivej
Veseli fotograf Kolin škljocao je svojim aparatom širom Hogvortsa kako bi zabeležio svaki magičan trenutak. Kao dete normalskih roditelja, zajedno sa svojim bratom Denisom, Kolin nije mogao da veruje svojim očima onome što je video na Hogvortsu, a Hari Poter je brzo postao predmet njegovog ogromnog interesovanja. Kolinova optimističnost se može najlakše prikazati kroz njegov entuzijazam kada je njegov brat Denis upao u Crno jezero:
-Koline, upao sam! – reče Denis sedajući na slobodnu stolicu. –Bilo je fantastično! A nešto iz vode me zgrabilo i vratilo nazad u čamac!
-Super! – reče Kolin, jednako entuzijastično. –To je verovatno bila džinovska sipa Denise!
Životna lekcija koju smo naučili od Kolina Kriveja: Život je slavlje!
Njut Skamander
Ovu listu završavamo herojem Fantastičnih zveri, magizoologom Njutom Skamanderom. Njutova stidljivost ga je učinila malo drugačijim herojem, sa osobinama koje se često ne smatraju karakterističnim za jednog heroja. Njegova zainteresovanost za magična stvorenja i blaga priroda otkrivaju koliko strpljiv može biti u različitim aspektima života. Njegov stav jasno možemo videti onog trenutka kada upozna Jakoba Kovalskog, koga je, iako je Normalac, posmatrao kao sebi ravnog, a to nije nešto što su čarobnjaci dvadesetih godina prošlog veka često radili. Njegov otvoren um i saosećajna priroda nisu nešto što iznenađuje – ipak je Njut pripadao Haflpafu. ‘’Moja filozofija je da zabrinutost znači dvostruku patnju’’ – rečenica je koja najbolje opisuje Njutov odnos prema životu.
Životna lekcija koju smo naučili o Njuta Skamandera: Ljubazno brinite o svemu o čemu možete.
