Egoističan, narcisoidan, arogantan, ali istovremeno i brižan, pažljiv, ambiciozan su samo od nekih prideva kojima se može opisati ovaj zaista unikatan čarobnjak, koji je pokušavao da iskoristi svoj pun potencijal i da pronađe svoje mesto u čarobnjačkom svetu.
Za one koji ne znaju ništa o njemu, mada, da se ne lažemo, čim čitate ovo moje pripovedanje mora da ste toliki Hari Poter geek da u slobodno vreme zamišljate kako svojim kolekcionarskim štapićem bacate Avadu Kedavru na lika koji vas je zezao u drugom razredu osnovne škole, sledi kratka rekapitulacija njegovog životnog puta.
Persi Vizli je bio treće dete iz braka Artura i Moli Vizli. Za vreme svog boravka u Hogvortsu i kući Grifindor, poneo je titule Asistenta i Glavešine učenika, čime se veoma ponosio. Sa najvišim ocenama je položio sve obavezne i neobavezne predmete kao i O.Č.N i O.I.Č.T ispite nakon čega se zaposlio u Ministarstvu magije, što mu je i bio cilj. Čvrsto se držao pravila i često se dodvoravao nadređenima, neuspešno pokušavajući da stekne njihovu naklonost. Može se reći da je pokušavao da ih imPERSIonira. Shvatate? Kao impresionira, samo… Nema veze.
I pored brojnih promena u administraciji Ministrastva, on je zadržan na poziciji Juniorskog asistenta direktora, najviše zbog toga kako bi Ministarstvo dobijalo informacije o Vizlijevima koji su bili bliski sa Harijem kao i članovi tajnog Dambldorovog Reda Feniksa. On sam nije bio član, jer je bio slepo privržen Ministarstvu i njihovim zakonima, zbog čega se i odrekao svoje porodice. Bilo mu je neshvatljivo da oni nisu na strani Ministarstva koje je još uvek poricalo povratak Lorda Voldemora. Međutim, nakon što se njegov povratak ispostavio kao istinit, bio je postiđen zbog svog ponašanja prema porodici, ali još uvek nije imao hrabrosti da se sa njima suoči i prizna grešku, zbog čega je i propustio venčanje svog starijeg brata Bila. Na kraju je ipak uspeo da ispravi stvari i bori se rame uz rame sa porodicom u Drugom Čarobnjačkom ratu u kom je izgubio brata Freda. Nakon toga je nastavio da radi u Ministarstvu, oženio se i dobio dve ćerke.
To je bio eksterijer, a sada malo o enterijeru njegove ličnosti. Persi Vizli je bio veoma vredan i ambiciozan učenik. Sve svoje obaveze je shvatao veoma ozbiljno i planirao je da jednog dana postane bitan deo Ministarstva magije. Kao što sam rekao, bio je nosilac brojnih titula i pohvala na Hogvortsu i smatrao je da zbog toga zaslužuje poštovanje, pa je zato iskorišćavao svaki mogući trenutak da to nabija drugima na nos. Zbog toga se često stideo svoje porodice koja je na život gledala iz drugačije perspektive.
Često je bio predmet podsmeha braće Freda i Džordža, pa čak i Rona, zbog svoje napetosti i arogantnosti što je samo povećavalo njegovu antipatiju prema njima i obrnuto. Nisu bili retka ni njegova neslaganja sa ocem, koji je u Ministarstvu magije bio na niskoj poziciji i nije imao ambicije da to promeni. Persi ga je krivio za to što su siromašni i što je izgradio lošu reputaciju o Vizlijima u Ministarstvu, zbog čega su Persija gledali sa podozrenjem. Odricanjem od porodice najviše je povredio svoju majku, koja je često plakala zbog njega, a posebno nakon što mu je za Božić poslala tradicionalni džemper koji je on vratio bez da ga otvori. Čak je jedno vreme bili zabranjeno da se govori o njemu u kući Vizlijevih, kako se roditelji ne bi uznemirili. Može se reći da nisu voleli da im se PERSIra. Dobro…neću više.
Za vreme svojih dana u najboljoj školi za čarobnjake i veštice bio je u tajnoj vezi sa Penelopom Klirvoter. Nije hteo da se sazna za to kako bi izbegao zadirkivanje od Freda i Džordža. Međutim iako se saznalo za to, nisu se zbog toga razišli. Persida, ovaj, mislim Penelopa nije htela više da trpi njegovu opsednutost poslom i obavezama i odsustvo vremena za nju. Sve ove stvari samo su dodatno udaljavili Persija od njegove porodice i njegovih najbližih.
Možda se može povući paralela sa Severusom Snejpom. On je takođe naizgled bio neka vrsta negativca, ali je imao duboke, iskrene motive za svoja dela. Persi, kao i Snejp, je u najtežim trenucima pokazao da je na strani dobra iako se tokom čitave sage o Hari Poteru to nije činilo mogućim. Ipak, Snejpova priča je ispričana kako na ekranu tako i u knjigama, dok je pun opis Persijevog karaktera dostupan samo vernim čitaocima.
Sada jedan od najtežih delova, moje mišljenje. Dobro, neću da paničim, ovaj trenutak sam čekao čitavu srednju školu. Ja iskreno smatram da je Dž.K. Rouling savršeno razvila lik Persija Vizlija. On je prešao životni krug svakog čoveka, samo možda u ekstremnijem smislu. Grešio je, mnogo, ali je na kraju shvatio i naučio lekciju iz tih svojih grešaka i uspeo da ih ispravi. Neke je naučio prekasno ali je naučio da živi sa tim greškama.
Odnos sa roditeljima je bio upropastio, ali moramo priznati da koliko god njima bilo teško isto je bilo teško i njemu, iako on to nije pokazivao. Jednostavno je radio ono što je smatrao da je u tom trenutku najbolje za njega. Jeste ispao sebičan i narcisoidan, posebno onda kada nije posetio oca u bolnici, ali iskreno ko se bar jednom u određenom periodu života nije tako ponašao? Možda se osećao neshvaćen od strane svoje braće i sestara. Možda je jednostavno bio drugačiji. Na kraju je uspeo da sakupi hrabrost da kaže da mu je žao i da prizna da je pogrešio. Uspeo je da odabere pravi put i pravu stranu. Pomirio se sa porodicom, ali nije sve greške uspeo da ispravi na vreme. Fredova smrt ga je strašno pogodila. Kajao se zato što nije više vremena provodio sa njim, ali bilo je prekasno. Ipak, naučio je sa tim da živi, ma koliko god to teško bilo.
Po mom skromnom mišljenju, Persi je samo čovek od krvi i mesa i smatram da koliko god čovek grešio, ako se iskreno pokaje i promeni, zaslužuje oproštaj. Persi nije loš čovek PER SE, samo je izabrao previše pogrešnih puteva koji su mu se u tom trenutku činili kao najbolji. Ali ko smo mi da mu sudimo, jer ko nije živeo nije ni grešio.
