U čarobnjačkom svetu ne postoji mogućnost da se knjige izbegnu – one su sastavni deo Hari Poter serijala. Čitavoj priči knjige daju dušu i dozvoljavaju likovima da saznaju više o svetu u kome žive. Međutim, znaju biti i veoma opasne, kao one koje su pomogle Voldemoru da postane ono što jeste.
Neke od prvih knjiga koje vidimo u serijalu su udžbenici koje učenici koriste na časovima. Na primer, svi se sećamo udžbenika kao što su Istorija magije i Vodič za početnike u Preobražavanju. Neki udžbenici, kao što je Standardna knjiga čini Mirande Sovuljage, nadovezuju se na predhodno stečeno znanje sa sledećim izdanjima koja se koriste svake nove školske godine. Novi udžbenici se uključuju kada učenici dobiju opciju da biraju nove predmete u trećoj godini. Ove knjige su veoma korisne pošto učenicima daju znanje koje im je potrebno da bi položili svoje ispite, ali i da im pruže veštine koje će im tokom života biti potrebne. Većina knjiga su obične knjige, u smislu da nema ničeg čudnog u vezi njih ali postoji par izuzetaka. Čudovišna knjiga čudovišta i Nevidljiva knjiga nevidljivosti su dva primera koji nam pokazuju da i knjige mogu biti začarane, čak iako je čitalac time na gubitku.
Međutim, postoje knjige koje su svrstane među udžbenike, a naknadno otkrivamo da su u stvari biografije narcisoidnih profesora koji koriste tuđe zasluge. Tako je, pogodili ste, u pitanju su sve knjige Gilderoja Lokharta. Mada, bilo bi veoma interesantno pročitati knjigu Magični ja, u kojoj verovatno on sam sebe hvali.
Kao i udžbenici koji dozvoljavaju likovima da napreduju svake godine, Hogvorts ima biblioteku koja dozvoljava učenicima da dodatno istražuju ili kako Hermiona kaže čituckaju. Zahvaljujući Istoriji Hogvortsa kao lakom štivu, Hermiona je već na prvoj godini saznala mnoge stvari koje Ron i Hari nisu naučili ni godinama kasnije.
Knjige iz hogvortske biblioteke su od velike pomoći. One omogućavaju učenicima da urade domaće zadatke a da ne moraju da troše novac kupujući knjige kada im je potrebno samo jedno ili dva poglavlja. Ipak, postoje i knjige koje se čuvaju u zabranjenom delu. Za njih se smatra da su neprimerene za mlađe učenike, pa učenici moraju da traže dozvolu profesora ako žele da čitaju neku od tih knjiga. Ovo je sa dobrim razlogom, jer većina ovih knjiga je o mračnoj magiji.
Hari,Hermiona i Ron koristili su knjigu Najmoćniji napici da istraže Višesokovni napitak kako bi saznali da li je Drako Melfoj Sliterinov naslednik. Tom Ridl je, na primer, sve knjige iz zabranjenog odeljka koristio za sprovođenje zlih ideja u delo. Tajne mračnih veština je knjiga u kojoj je prvi put čitao o horkruksima kada se zainteresovao za njih. Sa tim znanjem Tom Ridl postaje Voldemor i mračni negativac ovog serijala. Nakon toga, knjiga je sklonjena iz zabranjenog dela. Jedan Voldemor je bio sasvim dovoljan!
Udžbenici nisu jedine knjige u serijalu. Najznačajniji primer je dnevnik Toma Ridla. U početku ova knjiga izgleda kao običan dnevnik dok ga Džini ne iskoristi da otvori Dvoranu tajni. U delu Hari Poter i Polukvni Princ je otkriveno da je ovaj dnevnik zapravo horkruks. Definitivno nije dovoljno da nešto izgleda kao knjiga da bi se moglo smatrati knjigom!
Knjige su veoma bitan deo potrage za Voldemorom. Jedna od njih je Život i laži Albusa Dambldora. Hermiona je nabavila kopiju kada su bili u kući Batilde Torbarke i u njoj su našli trag koji im je pomogao da otkriju Relikvije smrti. Ova knjiga, iako puna Ritinog preuveličavanja, pokazuje pisma koja su razmenjivali Grindelvald i Dambldor, potpisana simbolom Relikvija smrti. Hermiona shvata da se ovi simboli poljavljuju svuda, od ogrlice Luninog oca na Bilovom i Flerinom venčanju do groba u Godrikovoj dolini i taj simbol je ono što ih je podstaklo da posete Ksenofila Lavguda. Naravno, ako pogledamo sa druge strane, čitanje knjiga ih je u najvećem broju slučajeva uvaljivalo u nevolju. Ipak, većinu stvari ne bi saznali da nisu čitali knjige. Pripovesti Barda Bidla je druga knjiga koja im je pomogla. Kada posete Ksenofila, on im čita Priču o tri brata i tako saznaju detalje o Relikvijama smrti.
Naravno, na samom kraju moramo pomenuti knjige koje služe za opuštanje i uživanje, poput svih knjiga o kvidiču koje je Hari dobijao od Rona I Hermione za Božić. Takođe, tu su i knjige o odbrambenim činima koje je Hari dobio na poklon od Sirijusa i Lupina. Na osnovu svega navedenog, možemo zaključiti da su knjige veoma važan deo čarobnjačkog sveta – i da definitivno možemo razumeti Hermionu jer je svaku nedoumicu rešavala u biblioteci!
