Hari Poter

Najznačajniji momenti iz knjiga o Hari Poteru koji su izostavljeni u filmovima

Kao što znamo, filmska franšiza o Dečaku koji je preživeo je nastala prema knjigama DŽ.K.Rouling. Budući da bi filmovi predugo trajali kada bi bio ubačen svaki knjiški momenat – neki delovi su morali biti izostavljeni. Naravno, pojedine scene u filmovima mogu biti pomalo konfuzne ukoliko niste čitali knjige pre toga, pa ćemo se potruditi da izostavljene delove približimo fanovima koji će tek uploviti u knjiški svet Hari Potera!

Kvidička sezona u Redu Feniksa

Celokupna kvidička sezona iz petog dela o Hari Poteru je u filmu izostavljena – i to je velika šteta, budući da u knjizi ona igra jako veliku ulogu. Naime, u Redu Feniksa Ron postaje grifindorski Čuvar, umesto dotadašnjeg Čuvara Olivera Drvceta koji je ujedno bio i kapiten grifindorskog kvidičkog tima. Ovo je bila zaista velika prilika za Ronov lični razvo, budući da se od samog početka uvek nekako nalazio u Harijevoj senci. Hari je na petoj godini bio suspendovan iz kvidičkog tima, a Grifindor je osvojio Kvidički kup zahvaljujući Ronu. Njegova pozicija Čuvara prikazana je samo u Polukrvnom princu, kada se bori za ovo mesto sa Kormakom Meklagenom.

 

Piter Petigru zvani Crvorep, Smrtožder koji je je izdao Harijeve roditelje i pomogao Voldemoru da dobije svoj ljudski oblik, umro je u delu Hari Poter i Relikvije smrti. Međutim, njegova smrt na filmu je znatno drugačija u odnosu na knjišku smrt. U filmu, Dobi je s leđa ošamutio Crvorepa. Postoje i teorije koje kažu da je Dobi zapravo ubio Crvorepa, ali je ipak više onih koji smatraju da je to nemoguće, budući da kućni vilenjaci ne mogu da počine ubistvo. Nakon toga je Crvorep jednostavno nestao i ne znamo više ništa o njemu. Međutim, njegova smrt u knjigama je nešto što se postepeno gradi. Kada je Hari dozvolio Crvorepu da pobegne u Zatvoreniku iz Askabana, Dambldor je rekao Hariju da mu Crvorep zbog toga duguje život i da će tek nakon toga biti jednaki. U Relikvijama smrti Crvorep dobija uputstvo da ubije Harija. Pokušavajući da ga zadavi svojom novom srebrnom rukom koju je dobio od Voldemora žrtvovavši svoju pravu ruku za Voldemorovo telo, Crvorep umire tako što ga njegova nova ruka izdaje i davi. Na taj način se zaista obistinila Dambldorova tvrdnja da Crvorep Hariju duguje život. Pomalo je ironično i to što Crvorep strada od svoje sopstvene poklonjene ruke.

Dvosmerno ogledalo

Kada je Sirijus u delu Red Feniksa dao Hariju parče ogledala kako bi mogao da komunicira sa njim, Hari je isto samo odložio i obećao sebi da ga neće koristiti. U pitanju je bilo Dvosmerno ogledalo, odnosno parče ogledala čiji se drugi deo nalazi kod neke druge osobe i tako je moguća komunikacija između njih. Uslov je da i jedna i druga osoba nose ogledalo sa sobom. Budući da je Sirijus dao ovo parče ogledala Hariju da bi mogao da mu se obrati ukoliko bude imao problema, Hari ovo ogledalo nije koristio. Smatrao je da ukoliko kaže Sirijusu da mu je potrbna pomoć, Sirijus će verovatno napustiti ulicu Grimold i tako verovatno biti uhvaćen. Hari je ovo ogledalo koristio nakon Sirijusove smrti, nadajući se da će videti njegov odraz a onda je isto polomio jer Sirijusa tamo nije bilo. Međutim, jedan sićušni deo je ostao i njime se Hari služi u Relikvijama smrti i pomoću njega je u kontaktu sa Aberfortom Dambldorom. Ukoliko niste čitali knjigu, sve ovo vam je potpuno nepoznato jer je deo sa Dvosmernim ogledalom u potpunosti izbačen iz filma Red Feniksa. Pojavljuje se tek u Relikvijama smrti  i prilično je nejasno o čemu se radi ukoliko niste čitali knjigu pre toga.

Banditi i Banditova mapa

Remus Lupin, Piter Petigru, Sirijus Blek i Džejms Poter (poznatiji kao Mesečko, Crvorep, Šaponja i Rogonja) igraju veliku ulogu u Zatvoreniku iz Askabana, odnosno, njihovo prijateljstvo na Hogvortsu. Međutim, veći deo ove priče uopšte se ne nalazi u filmu, što samo umanjuje emotivni momenat izazvan saznanjem da Sirijus nije izdao Džejmsa i Lili. Takođe, ova četvorka je napravila Banditovu mapu na kojoj se mogu videti tajni prolazi na Hogvortsu, ali detaljna priča o tome se ne može videti na filmu. Iako su neki delovi mogli biti izostavljeni, smatramo da je bilo važno da profesor Lupin na kraju filma kaže Hariju tajnu o Banditovoj mapi. Na taj način bi Hari i u filmu saznao da je njegov otac jedan od tvoraca iste. U knjizi Hari saznaje ko su Mesečko, Crvorep, Šaponja i Rogonja, takođe i zbog čega su napravili Banditovu mapu, ali na filmu toga nema.

Marijeta Edžkomb

Jedna od velikih razlika između knjige i filma može se primetiti u Redu Feniksa. Naime, u filmu se ne pominje Marijeta Edžkomb, prijateljica Čo Čeng, koja je takođe bila deo Dambldorove armije. U knjizi, Marijeta je ta koja izdaje Dambldorovu armiju i otkriva njeno postojanje Ambridžovoj. Na filmu, Čo Čeng je ta koja ima ulogu izdajnika i to zbog činjenice da joj je dat Serum istine. Ovaj događaj je uticao na odnos Harija i Čo i lako je pronađen razlog za njihov rastanak, budući da se takođe u filmu ne nalaze scene iz knjige koje uključuju svađe između Harija i Čo jer je ona ljubomorna zbog Harijevog druženja sa Hermionom.

Harijeva nagrada za prvo mesto na Tročarobnjačkom turniru

U filmu Vatreni pehar nije pomenuto kako je Hari potrošio nagradu od hiljadu galeona koju je osvojio na Tročarobnjačkom turniru. U knjizi, budući da je bio veoma tužan i uplašen zbog Sedrikove smrti i Voldemorovog pojavljivanja, Hari nije želeo taj novac već ga poklanja Fredu i Džordžu koji uz pomoć njega otvaraju Vizlijevske čarobnjačke ludorije. U narednim knjigama se čak i pominje kako je Hari često bio nervozan zbog činjenice da Moli Vizli može saznati za ovaj čin, budući da ona nije preterano podržavala otvaranje prodavnice šala. Budući da je porodica Vizli jako siromašna, a ovaj novac nikada nije pomenut na filmu, pomalo je čudno objasniti kako su Fred i Džordž otvorili svoju radnju.

Sliterinov medaljon

Medaljon Salazara Sliterina, za koji će se kasnije otkriti da je jedan od Voldemorovih Horkruksa, se prvi put pojavljuje u knjizi Red Feniksa. Međutim, na filmu nema te scene, jer niko nije znao koliko će značaj medaljona biti u kasnijim knjigama (koje u tom trenutku nisu bile objavljene). Naime, kada je porodična kuća Blekovih, u ulici Grimold 12, postala sedište Reda Feniksa, Hari, Ron, Hermiona, Džini, gospođa Vizli i ostali pokušavaju da je očiste i tom prilikom nalaze različite predmete koji su puni crne magije ili sami po sebi veoma opasni. Jedan od tih predmeta je i medaljon – koji je bačen jer se smatrao nepotrebnim. Na filmu se medaljon prvi put pominje u Polukrvnom princu ali se takođe ne pominje i njegova istorija koja je detaljno objašnjena u knjizi Polukrvni princ. Nakon što je otkriveno da je medaljon lažan, u Relikvijama smrti će Kričer objasniti da je on taj koji je zamenio medaljone u pećini, po naredbi Regulusa Bleka (što takođe nije prikazano na filmu).

U.B.LJ.U.V. – Udruženje boraca za ljudska prava ugroženih vilenjaka

Udruženje boraca za ljudska prava ugroženih vilenjaka je organizacija koju je u delu Vatreni pehar oformila Hermiona Grejndžer sa ciljem da zaštiti prava kućnih vilenjaka. Ova organizacija je nastala nakon što su Hari i Hermiona otkrili da Dobi radi u kuhinji na Hogvortsu, zajedno sa Vinki, kućnim vilenjakom porodice Čučanj. Međutim, ništa od ovoga nije pomenuto na filmu – ni sama organizacija, ni Vinki, kućni vilenjak koji je zbog oslobađanja počeo da pije. Životi kućnih vilenjaka su takođe doveli do prvog poljupca Rona i Hermiona u knjizi Relikvije smrti (Ron je rekao da kućni vilenjaci iz hogvortske kuhinje moraju biti obavešteni o tome da moraju da beže, što je navelo Hermionu da ga poljubi) dok je na filmu poljubac izgledao drugačije.

Polukrvni princ

Harijevi časovi napitaka na šestoj godini bili su drugačiji od časova prethodnih godina – ne samo da se promenio profesor, već je Hari postao mnogo bolji u napicima. Naravno, za to je zaslužna knjiga sa sitnim beleškama, koje je ispisivao Polukrvni princ. Sve čitaoce je zanimalo ko se krije iza ovog nadimka, a onda smo saznali da je to Severus Snejp. Snejp je rođen od majke veštice i oca Normalca, koji je često maltretirao Snejpa i njegovu majku. Iskoristivši njeno devojačko prezime (Prins – Prince (engl.), nadenuo je sam sebi ovaj nadimak dok je još bio učenik na Hogvortsu. Sve ove informacije u knjizi Snejp saopštava Hariju nakon Dambldorove smrti, dok je na filmu od celokupnog govora ostala rečenica ’’Ja sam Polukrvni princ’’. Ukoliko niste čitali knjige verovatno vam nije bilo jasno zbog čega je Snejp baš Polukrvni princ, a budući da je to naziv filma, definitivno bi trebalo da postoji bliže objašnjenje.

Dijadema Rovene Revenklo

U knjizi Polukrvni princ, Hari ulazi u Sobu po potrebi kako bi sakrio knjigu iz napitaka koja je pripadala Polukrvnom princu. Tom prilikom je uočio staru dijademu koju je stavio na glavu biste nekog čarobnjaka kako bi obeležio mesto gde je sakrio Prinčevu knjigu iz napitaka (ukoliko odluči da se vrati po nju). Tada nije znao da se radi o Voldemorovom Horkruksu. Međutim, ove scena u filmu nema, pa su filmski stvaraoci morali da promene i trenutak nalaženja dijademe u Relikvijama smrti. Siva dama je bila ta koja je rekla Hariju da će dijademu pronaći u Sobi gde je sve sakriveno, što je verovatno jedan od momenata koji je najviše razbesneo fanove.

Bonus momenti iz knjiga kojih nema u filmovima:

Smrtovdanska žurka Skoro-Obezglavljenog Nika;

Način na koji je Hari saznao da je pehar Helge Haflpaf takođe Horkruks;

Poltergajst Pivs;

Čarli Vizli;

Sfingina zagonetka u lavirintu na Tročarobnjačkom turniru;

Persi Vizli i njegovo davanje prioriteta Ministarstvu magije u odnosu na porodicu;

Rita Skiter kao Animagus u vidu bube;

Drekavac kog je Dambldor poslao Petuniji;

I još mnogo toga…

Kristina
Kristina radi u Ministarstvu magije, u Odseku za sprovođenje magijskih zakona kao Auror i  predaje Odbranu od mračnih veština na Hogvortsu. Svoje slobodno vreme najčešće provodi uz knjigu i šolju čaja, slušajući Celestinu Vorbek. Poslednjih godina se zalaže za apsolutnu zabranu spravljanja i upotrebe ljubavnog napitka i radi na smišljanju čini koja će moći da otkrije njegovo prisustvo u hrani ili piću.

    Možda vam se dopadne i...

    Postavite komentar

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Još tekstova iz teme: Hari Poter