U Dvorani Tajni upoznajemo se sa Gilderojem Lokhartom, čarobnjakom koji je slavu stekao upotrebom Memorijske čini na drugima, talentovanijim vešticama i čarobnjacima. Kako tačno funkcioniše ova čin? Koje moći ima, a koje nema? I da li je ova čin u skladu sa načinom na koji sećanje i amnezija zapravo funkcionišu u realnom svetu? Generalno, ova čin se koristi da selektivno prikrije ili eliminiše sećanja na određene događaje iz čovekovog razuma.
Na osnovu naučnih studija o pamćenju, smatra se da Memorijska čin vrlo verovatno omogućava čarobnjaku da dobije pristup hipokampusu, delu mozga koji skladišti sećanja. Međutim, tokom mnogo godina ova sećanja se šire u različite delove mozga i ne oslanjaju se na hipokampus da bi se povratila. Tako da kada neko izvodi Obliviate lakše je da otkloni nedavna sećanja, nego ona koja su se desila u ranijem periodu života te osobe. Kada je Hermiona izbrisala samu sebe iz sećanja njenih roditelja u Relikvijama smrti, verovatno je koristila veoma komplikovanu čaroliju, pošto je ona bila u životu svojih roditelja već 17 godina.
Hermionina Memorijska čin koju je koristila na njenim roditeljima je, takođe, izvanredna zbog toga što ne samo što uklanja sećanja, već i dodaje nova. Hermiona je uspela da ubedi svoje roditelje da su oduvek imali veliku želju da se odsele u Australiju. Na prvi pogled ovo izgleda kao neverovatno težak zadatak. Međutim, lažna sećanja se zapravo prilično često javljaju, čak i u svetu Normalaca. Istraživači koji proučavaju sećanja su otkrili da su ljudi veoma sugestivni, a radnje koje su tako suptilne kao što su zamišljanje određenih scenarija, postavljanje pitanja i korišćenje svedočenja članova porodice od poverenja, mogu navesti ljude da tvrde da imaju sećanja na situacije koje se uopšte nisu dogodile. Stoga nije previše čudno da bi pametno korišćenje Memorijske čini moglo ostaviti lažna sećanja u umovima ljudi.
Možda ćemo najviše naučiti kako funkcioniše Memorijska čin fokusirajući se na to šta sve može poći po zlu. U Dvorani tajni, Lokhartova Memorijska čin se vraća k njemu, zbog Ronovog neispravnog štapića, ostavljajući ga sa teškom amnezijom. Lokhart prvenstveno ima ,ono što je poznato kao retrogradna amnezija, nemogućnost da mu se povrate informacije o onome što mu se dogodilo u ranijem životu. Ljudi sa retrogradnom amnezijom, međutim, još uvek pamte kako da obavljaju većinu fizičkih aktivnosti koje su naučili tokom života. Uglavnom, ovo važi i za Lokharta, koji je sposoban da hoda i govori, ali je izgleda izgubio sposobnost da obavlja neke komplikovanije motoričke aktivnosti kao što je pisanje pisanim slovima i nejasno je da li je još uvek sposoban da proizvodi magiju. Sama ličnost osobe je netaknuta pod retrogradnom amnezijom, kao što pokazuje i Lokhartov kontinuirani narcizam, a stare navike teško umiru, o čemu govori njegova konstantna želja za potpisivanjem autograma.
Međutim, izgleda Lokhart nema anterogradnu amneziju, ona predstavlja nemogućnost učenja novih informacija. U petoj knjizi Hari, Hermiona i Ron razgovaraju sa Lokhartom u bolnici Svetog Munga i on prepoznaje svoju medicinsku sestru, govori im da mu Gledis Gadžeon piše na nedeljnom nivou i kaže im da radi na svom “zajedničkom pisanju”. Pacijent sa anterogradnom amnezijom bi zaboravio ovakve informacije čim bi se njegova/njena pažnja preusmerila na nešto drugo.
Lokhartov gubitak pamćenja je trajan, ali Memorijska čin ne mora biti. Nakon Voldemorove smrt Hermiona je bila sposobna da skine čin sa svojih roditelja. Ovo sugeriše da Memorijska čin ne uklanja sećanje iz nečijeg uma, već ga na neki način zamagljuje. Međutim, verovatno je da je samo onaj koji je bacio čin u stanju da ukloni Memorijsku čin, pošto je Voldemor morao da upotrebi metode mučenja da bi razbio čin koju je Barti Krauč bacio na Bertu Džorkins.
Memorijska čin verovatno ima različite nivoe, one lakše koji prikrivaju nedavna sećanja i one naprednije koji uklanjaju starija sećanja, pa čak i dodaju neke uspomene. Izgleda da sve, čak i najteže, utiču na sposobnost vraćanja onoga što se već dogodilo, a ne na formiranje novih sećanja. Od Dementora do Memorijske čini, Dž.K. Rouling je očigledno mnogo razmišljala o pravilima kako magija može da manipuliše sećanjima u svetu čarobnjaka.
