Dolores Ambridž je najomraženiji lik čitave Hari Poter franšize. Međutim, ona je jedan od najomraženijih likova u književnim krugovima uopšte. Zašto? Šta je to u ličnosti Dolores Ambridž što je čini omraženijom čak i od Voldemora i Fenrira Surog? Ako pogledamo iz ugla logike – ovo nema smisla, budući da je Voldemor neko kome je zaštitni znak ubijanje. A ipak, sa druge strane, emocije nekad nadjačaju razum i logiku, pa je Dolores Ambridž, po mišljenju skoro svih fanova definitivno veće zlo od Lorda Voldemora.
Mržnja prema Dolores Ambridž je definitivno vođena emocijama. Ona izaziva nešto što je veoma teško objasniti. Kada pokušamo da objasnimo mržnju, ne govorimo o konkretnim radnjama ili ponašanjima, kao što je to slučaj sa Voldemorom i Smrtožderima, već o tome šta Dolores Ambridž budi u nama svojom pojavom i kako se zbog nje osećamo. Međutim, iako je teško ovu mržnju opravdati uz pomoć logike, za to ipak postoji ogroman razlog.
Voldemor jeste zao i nesumnjivo je glavni negativac svakog Hari Poter romana. Niko od nas se ne može povezati sa mračnim čarobnjakom koji ubija sve što mu se nađe na putu, bilo da su to naši prijatelji, roditelji ili mi sami. To, naravno, ne znači da je Voldemor loše opisan negativac – on je, jednostavno, negativac koga ne možemo sresti u svakodnevnom životu i koji je se češće može naći u knjigama ili filmovima, ali retko u stvarnom svetu. To dalje znači da prosečna osoba neće sresti rasističkog ubicu koji ima tendenciju ubijanja i pokoravanja sveta.
Sa druge strane, Dolores Ambridž je neko koga možemo upoznati u školi, na poslu ili tokom odmora. Recimo, svako je u školi imao bar jednog nastavnika koji je često kažnjavao učenike i bio nepravedan prema njima, dok je istovremeno odbijao da sasluša decu koju bi, zapravo, trebalo da uči životu. Ili to može biti kolega na poslu koji se pakosno smeška ukoliko u nečemu pogrešite a zapravo se pretvara da vam pomaže. Sve ove životne situacije podsećaju ljude na bar jednu osobu iz okruženja koju mogu prepoznati u liku i delu Dolores Ambridž.
Shodno tome, Dolores Ambridž je svakodnevno zlo sa kojim se borimo čitavog života i koje je sastavni deo našeg postojanja. Za razliku od Voldemora koji je opasan po opstanak i čarobnjačkog i normalskog sveta, Dolores Ambridž je opasna po psihu. Ona nervira, izaziva bes, mržnju, očaj i različite negativne misli zbog kojih ljudi ponekad mrze sebe. Radi se o onoj vrsti zla koja se ne može oterati nekom čini niti se na bilo koji način poraziti. Jednostavno, biće prisutna, moraće da se trpi, a ukoliko dobije i političku moć (kao što je u Relikvijama smrti ona odlučivala o sudbini čarobnjaka i veštica iz normalskih porodica) u tom slučaju mržnja postaje još jača.
Takođe, sećamo se kada joj je upravo Ministarstvo magije dodelilo titulu Velikog inkvizitora, zbog čega se prema deci ponašala kao da su neprijatelji ministra magije lično. Zarad sopstvene koristi je bila spremna da onemogući napredovanje učenika, tako što Odbranu od mračnih veština predaje na način kako to predviđa ministarstvo, da bi se mladi mozgovi isprali i ubedili u nepostojanje Lorda Voldemora. Navodeći da ih van Hogvortsa ne čeka nikakva opasnost i da nema potrebe za učenjem praktične magije – ’’napredak radi samog napretka mora biti obeshrabren’’. Shodno tome, Dolores Ambridž možemo prepoznati u, na primer, ambicioznom političaru koji sprovodi politiku državne vlasti a sve to pravda nečim što je dobro za narod jer je vlast tako procenila.
Iz svega navedenog, ljudi prepoznaju Dolores Ambridž u svom okruženju. Svuda postoji gomila ljudi koja se konstatno smeška, kikoće i priča blagim glasom. Međutim, opasnost u ličnosti takvih ljudi leži u činjenici da nikada ne možete znati koje su njihove namere. Za razliku od Voldemora, koji ne krije da ima želju da ubija i pokorava svet, ružičasta Dolores Ambridž može izgledati kao potencijalno dobar prijatelj, sve dok ne otkrijete da sa Filčom planira kako da vas veša za palčeve na nogama. Ipak je bolje znati nečije namere unapred, bez usiljenog smeškanja i davanja lažne nade.
