Dolores Ambridž je jedan od najomraženijih likova u Hari Poteru, ali neki od njenih citata su mogli da je učine još gnusnijom. Čak i Lord Voldemor ne zauzima prvo mesto kao najomraženiji lik – to mesto je rezervisano za Dolores Ambridž.
Bila je puna predrasuda, zla i neosetljiva i sve to dok je nosila pravu veselu masku od koje je publici bilo muka. Ipak, iako je filmska verzija Ambridžove bila nesnosna, ona bila još gora u knjigama. Nekoliko njenih trenutaka punih gneva je izbačeno iz filmova, ali da su njeni citati ostali, mogla je veoma lako biti još više omraženija nego što jeste.
Njen diskriminatorni govor
„Zlatna riznica čarobnjačkog blaga prikupljena od strane naših predaka mora biti čuvana, dopunjena i ispolirana od strane onih koji su pozvani u plemenitu profesiju podučavanja.“
Njen govor na početku školske godine u Redu Feniksa je rekao učenicima i publici mnogo o njenom karakteru. Ipak, citat iz njenog govora u knjizi takođe je dao suptilan nagoveštaj o njenim predrasudama.
Ambridžova je verovala da su samo ljudi sa čarobnjačkim poreklom istinski čarobnjaci. Tako da, govoreći „naši preci“ ona je namerno isključila one sa normalskim poreklom. Njeni pogledi na čarobnjake normalskog porekla su bili očigledni već od samog početka.
Njeno ophođenje prema Hermioni
„Jeste li vi edukativni ekspert obučen od strane Ministarstva, gospođice Grejndžer?“
Jedan od razloga zbog kojih je Ambridžova bila nepodnošljiva je način na koji je omalovažavala mišljenja svojih učenika. Jasno je stavila do znanja da ne poštuje dečije ideje i nijednom nije uzela u obzir da bi ona mogla imati neku vrednost.
Ovo je demonstrirano u knjigama putem njenog ophođenja prema Hermioni, za koju su svi znali da je puno pametnija od njene pasivno-agresivne profesorke. Najbolja drugarica Hari Potera je bila navikla na određeni nivo poštovanja od strane njenih profesora tako da je Ambridžina snishodljivost naterala mnoge čitaoce da se tresu od besa.
Njena izveštačena ljubaznost
„Priđite, gospodine Poteru, dragi.“
Da je Profesorka Ambridž bila agresivno okrutna kao Smrtožderi, ne bi bila ni blizu toliko omražena kao što je bila. Umesto toga ponašala se sa šećernom slatkoćom koja je svima išla na živce. Čak i pre nego što je Hari postao upoznat sa njenom zlom stranom, znao je da mu se ne sviđa iz samog njenog glasa.
Ipak, film Red Feniksa prikazuje Dolores kako od samog početka tretira Harija sa većim prezirom nego ostale učenike. To nije bio slučaj u knjigama, gde je ona sve vreme nosila prevrtljivu slatkorečivu masku, čak često obraćajući se Hariju sa „dragi“.
Njena rasprava sa profesorkom Mek Gonagal
„Pa, onda, ja sam zbunjena… Plašim se da ne razumem sasvim kako možete gospodinu Poteru davati lažnu nadu?“
Svi su voleli da gledaju kako se profesorka Mek Gonagal suprotstavlja profesorki Ambridž u filmu, ali situacija je bila veoma drugačija u knjigama. U sceni u knjizi gde je Mek Gonagalova nudila Hariju karijerno savetovanje, Ambridžova je sedela i posmatrala, ali na kraju nije uspela.
Ambridžova je zaključila da Hari nikad ne bi mogao da radi kao Auror, jer je smatrala da mu nedostaje neophodnog talenta. To je dovelo do zadovoljavajućeg momenta u kome je Mek Gonagalova stala u Harijevu odbranu i rekla najlepše stvari o njemu koje je ikad imala. Trenutak je bio odličan za Harija i čitaoce, ali ne toliko za Dolores Ambridž.
Kada je zabranila Hariju da igra kvidič
„Da, gospodine Poteru, mislim da će doživotna zabrana doneti rezultate.“
Ambridžova je činila sve što je u njenoj moći kako bi izbacila radost iz života svojih učenika. U filmu, ona je okončala Fredovu i Džordžovu bezopasnu igru koja je uključivala čarobnu varnicu i zabranila je njenim učenicima članstvo u bilo kojoj organizaciji. U knjizi, Ambridžova je bila prezadovoljna što će Hariju oduzeti stvar u kojoj je najviše uživao.
Nakon što su Hari i njegovi prijatelji viđeni kako se suprotstavljaju Melfoju, profesorka Ambridž je Hariju, Fredu i Džordžu zabranila pristup Kvidiču do kraja njihovih školskih karijera, što je dovelo do toga da blizanci počnu sa planiranjem njihovog velikog bega i nezaboravne scene sa vatrometom u Velikoj dvorani Hogvortsa. Pošto su oni činili pola Grifindorovog kvidič tima, Mekgonagalova je bila još više isfrustrirana od dečaka. Naravno, niko, čak ni profesori, nisu mogli da urade ništa povodom toga, što je situaciju činilo još više frustrirajućom.
Njena naklonost prema Draku Melfoju
„Odlično, Drako, odlično, o, veoma dobro – pedeset poena za Sliterin!“
Nije iznenađujuće to što je Drako stao na Ambridžinu stranu čim je već na prvom času stavila Hariju do znanja šta misli o njemu. Ipak, filmovi ne prikazuju koliko visoko mišljenje je Ambridžova imala o Draku i porodici Melfoj.
Knjige otkrivaju da je, kao i većina najmoćnijih ljudi u Ministarstvu, Ambridžova bila dobar prijatelj sa Lucijusem Melfojem. S aznanje da je vlada bila puna prevrtljivih likova bilo je uznemirujuća istina za čarobnjački svet Harija Potera, ali ovo je Draku dalo odličnu poziciju kod nove profesorke, koja je volela da ga obasipa pohvalama i pažnjom. Ovo nije slutilo na dobro za Harija Potera, kome je Drako, zbog toga, još više otežavao život.
Njena sumnja u vezi Sirijusa
„U redu, onda. U tom slučaju, ljubazno ćete mi reći položaj Sirijusa Bleka.“
U Hari Poter filmovima, potraga Ministarstva za Sirijusom Blekom je završena posle dešavanja u Zatvoreniku iz Askabana. Ipak, u knjigama ona je nastavljena sve do Sirijusove smrti, kada je dokazano da je nevin.
Ovo je značilo da ja Ambridžova predstavljala još veći problem pošto je zaključila da je Hari ponovo stupio u kontakt sa svojim kumom. Pretražila je njegovu poštu i pribegla Veritaserumu kako bi otkrila istinu. Hvala bogu, Hari je znao da mu Ambridžova nikada ne bi dala čaj iz čistog mira, pa ga je prosuo dok nije gledala (takođe, Snejp joj je svejedno dao lažni napitak).
Gubitak kontrole
„Ne… mislim, da – U pravu ste, Šeklbolte – Ja – Zaboravila sam se.“
U knjizi Red Feniksa, Ambridžova je bila mnogo bolja u zadržavanju svoje smirenosti nego u filmovima. Čitava ideja njenog lika je bila da šta god da je pogrešila, uvek je mogla da se osloni na svoju staloženost i poznavanje pravila da će je čuvati bezbednom.
Ipak, u knjizi, Ambridžova je nakratko pokazala za šta je sposobna. U Dambldorovoj kancelariji, nakon što je Dambldorova vojska otkrivena, Marijeta Edžkomb je odbila da da više bilo kakve informacije o organizaciji. U svojoj isfrustriranosti, Ambridžova ju je zgrabila i počela nasilno da je drma. Svi, uključujući i Fadža, reagovali su alarmantno, pa je Ambridžova morala da brzo da odstupi.
Čistokrvna manija
„O da – stara Hajrlum porodica.“
Kada je zlatni trio ponovo bio primoran da se suoči sa Dolores Ambridž u Relikvijama smrti, Hari je znao da će imati poteškoća da ostane smiren. Ta žena je znala je znala njegove slabe tačke, a njeno pristupanje Ministarstvu magije je samo pogoršalo stvari.
Konačno, njena laž o poreklu medaljona Sliterina je ta koja ga je isprovocirala. Iako je Dolores Ambridž rođena od strane normalske majke, i dalje je pokušavala da se pretvara da je čistokrvna. Hari ju je na kraju napao, što je izazvalo haos tokom njihovog pokušaja bega.
Njene snishodljive i problematične izjave
„O, ne, ne, ne, ne. Ovo je vaša kazna za širenje zlih, gadnih priča željnih pažnje, gospodine Poteru, a kazne sigurno ne mogu biti prilagođene da odgovaraju dobrobiti krivca.“
U filmu Red Feniksa, Dolores Ambridž je često Harija nazivala lažovom, ali je to mnogo živopisnije činila u knjigama. Skoro svaki put kad je razgovarala sa njim, nazivala ga je raznim imenima i vređala njegovu ličnost, što je samo produbljivalo Harijevu netrpeljivost prema njoj.
Njene optužbe da je Hari „zao“ i „pokvaren“ samo su još više uticale na njegove nesigurna osećanja te godine kao i na njegove anksioznosti da nešto nije u redu sa njim. Morao je da se bori da bi dokazao da nije „lud“ kao što su svi govorili, a Doloresini komentari u knjigama su činili to još težim.
