Verovatno smo se svi u nekom trenutku zapitali zašto je Piter Petigru uopšte bio u Grifindoru? Po svemu sudeći, on je sušta suprotnost svakom Grifindorcu: podmukla kukavica, bez trunke moralne pristojnosti – negira velike Grifindorove kvalitete hrabrosti i viteštva.
Ali da li je tako jednostavno?
S jedne strane, Sliterin se savršeno uklapa, posebno uzimajući u obzir razmišljanja Fineasa Nigelusa o tome:
“Na primer, s obzirom na izbor, mi Sliternici ćemo uvek izabrati da sami sačuvamo svoje vratove.“
Da ne spominjemo da je Petigru definitivno bio pametan, snalažljiv i lukav – tri glavne Sliterinove osobine. Ovi kvaliteti su očigledno bili izloženi kada je Petigru bio sateran u ćošak od strane Sirijusa: odsecanjem prsta da lažira sopstvenu smrt pokazao je izuzetnu snalažljivost, vičući na sav glas da je Sirijus kriv, pokazao je svoju lukavost, a raznoseći ulicu štapićem iza leđa bilo je, između ostalog, pametno s obzirom na njegovu poziciju.
Istovremeno, Petigru nikada nije bio naročito „ambiciozan“ ili „gladan moći“ – preferirajući da „iz kukavičluka stane u senku najjače osobe“, smatra Dž. K. Rouling. Nedostajala mu je jedna od najvažnijih Sliterinovih osobina.
Ni Petigru kao Grifindorac nije toliko neskladan kao što se čini – ipak je potrebna određena doza nerava da se odseče sopstvena ruka i značajna količina smelosti i hrabrosti da se svojevoljno motate oko Voldemora non-stop.
U poslednjim trenucima Petigru je prikazao ostatke viteštva Grifindora koji su još uvek živi u njegovoj duši: kada je na trenutak osetio sažaljenje prema Hariju, pa ga je njegova sopstvena ruka udavila.
Tako u njegovoj jedanaestoj godini, pre nego što je Petigru upoznao Džejmsa i Lili, pre nego što je saznao šta znači Smrtožder, i pre nego što mu je ideja o ubijanju postala zanimljiva, nije čudno zamisliti Petigruov potencijal za obe kuće.
Dž.K. Rouling je takođe navela da je Petigruu pripala čast da bude jedan od samo dva učenika u poslednjih 50 godina oko kojih Šešir za razvrstavanje nije mogao da odluči u koju kuću da ih sortira preko pet minuta.
Ali, Dž.K. Rouling, takođe, sugeriše činjenicu da je Petigru bio sortiran u pogrešnu kuću (jedini put kada je nagovestila takvu pojavu):
“Piter Petigru je smešten u Grifindor posle dugog razmatranja između te kuće i Sliterina. Šešir za razvrstavanje, koji je neslavno tvrdoglav, i dalje odbija da prihvati da je njegova odluka u slučaju ovog drugog možda bila pogrešna, navodeći način na koji je Petigru umro kao (sumnjiv) dokaz.“
Petigru je svakako posedovao, ali mu je i manjkalo kvaliteta i Sliterina i Grifindora. Ipak, budući da Šešir uzima u obzir i želj učenika, reklo bi se da je Piter Petigru želeo da bude u Grifindoru, a Šešir je ispunio tu želju.
Piter Petigru definitivno razbija mit o tome da je svaki Grifindorac srčan – pa na osnovu toga možemo zaključiti da svako razvrstavanje treba uzeti s rezervom, jer uvek postoji neki izuzetak od pravila – neće svaki Grifindorac biti hrabar, niti svaki Sliterinac zao, neće svako ko je u Revenklu biti pametan, niti svako ko je u Haflpafu odan!
