Hari i Dž. K. su rođeni istog datuma.
Oboje slave rođendan 31. jula i to čak nije jedina sličnost koju dele Roulingova i naši omiljeni junaci. Dž. K. je izjavila da je Hermiona dosta podseća na nju kad je bila mlađa i da joj je omiljena životinja vidra, koja je i Hermionin patronus. Takođe, Roulingova kao i Dambldor jako voli bombone od limuna.
Dž. K je izmislila Hogvortske kuće na pozadini kese za povraćanje.
Kada joj je jedan fan postavio pitanje kako je smislila imena Hogvortskih kuća, izjavila je da su joj ona pala na pamet kada se nalazila u avionu i da ih je zapisala na kesama za povraćanje koje se nalaze ispred svakog sedišta. Takođe je izjavila da obožava da izmišlja imena i da ima svesku u koju zapisuje ona neobična, da bi kasnije mogla da ih pogleda i izabere ono koje najbolje priliči određenom liku.
Dž. K je već na početku znala šta će se dešavati u poslednjem delu knjige.
Dž. K je već u prvoj godini pisanja Hari Poter serijala znala da će jedna od scena sigurno biti ona gde Hagrid nosi naizgled mrtvo Harijevo telo iz šume nakon čega on pred očima ostalih čarobnjaka oživljava. Takođe je rekla da je zapravo ta scena spasila Hagrida od smrti u nekim ranijim delovima knjige. Prema njoj je ta scena bila savršen završetak jedne etape s obzirom da je Hagrid taj koji je nosio Harija kao bebu u Šimširovu ulicu. Takođe je znala da će Hari dobrovoljno otići u finalni dvoboj sa Voldemorom sa uverenjem da će tamo i umreti.
Lik dementora inspirisan je depresijom sa kojom se Dž. K. borila
Džoanina majka, koja je imala multiple sklerozu, umrla je 1990. godine nakon čega je Rolingova počela da pati od depresije. U tome je našla inspiraciju za dementore, jeziva stvorenja koja se hrane ljudskim emocijama. Rekla je da je jako teško objasniti ljudima depresiju zato što to nije isto što i tuga. Tuga je kada imamo potrebu da plačemo i ne osećamo sreću u tom trenutku dok je depresija hladna neprisutnost emocija i jako, prazno osećanje. Takvi su i dementori.
Artur Vizli nije trebao da preživi
U bici između dobra i zla, nažalost ne prežive svi dobri ljudi. Iako Roulingova nije odmah znala ko će poginuti, znala je da to mora biti neko od bitnijih likova. Prvo je mislila da će to biti Artur Vizli, ali ga je nakon napada zmije u petom delu knjige ipak ostavila u životu zato što je on jedna od najboljih očinskih figura. Na kraju je odlučila da će Lupin i Tonks poginuti i da ta scena pokazuje najstrašniju stranu rata, a to je ona gde deca ostaju bez roditelja. Takođe je u jednom trenutnu razmišljala da li da ubije Rona, ali se to na sreću nije desilo.
Duh Pivs je trebao biti u filmu ali je ta scena na kraju isečena
Dosta fanova se žalilo na to što u fimu nije prikazan čuveni duh Pivs. Njega je trebao da glumi Britanski komičar Rik Majal (Rik Mayall), čak su i neke scene bile snimljene ali je reditelj Kris Kolumbus (Chris Columbus) na kraju odlučio da ih izbaci zato što mu se nije svideo Pivsov izgled. Takođe nije pomoglo to što su se deca na tom setu stalno smejala čak i kada im je Pivs bio okrenut leđima.
Alan Rikman je već na početku znao pravu istinu o Snejpovim osećanjima.
Roulingova je Rikmanu još na početku rekla da Snejp gaji jaka osećanja prema Harijevoj majci. Rekla mu je da je to razlog njegove mržnje prema Džejmsu i da je ta osećanja projektovao na Harija čak i ako mu je namera bila da ga zaštiti. Danijel je takođe pitao da li će na kraju umreti, na šta mu je ona samo rekla da će imati scenu smrti i ništa više od toga. Skoro niko od glumaca nije znao šta će se dešavati do samog kraja.
Postoji dobar razlog zašto Harijeve oči u filmu nisu zelene.
U knjigama su Harijeve oči opisane kao zelene i pre svega iste kao kod njegove mame. Postojale su dve opcije: da Danijel nosi sočiva ili da mu boju očiju srede u postprodukciji. Nakon saznanja da Danijel uopšte ne može da podnese sočiva i da bi sređivanje u postprodukciji bio preveliki posao, odlučeno je da se drže njegove prirodne boje očiju ali da je jako važno da nađu glumicu sa istom bojom očiju koja će glumiti Lili. .
Hermionin patronus je vidra, ne dabar.
Hvala puno, ispravili smo 🙂