Najneobičnija stvar u čarobnjačkom svetu nije magija – već činjenica da su čarobnjaci i veštice u stanju da tu magiju sakriju od normalskog sveta. Može se reći da je to ogroman i težak zadatak: držati ceo jedan svet u tajnosti – i to unutar nekog drugog sveta. Iako je postojala opasnost da čarobnjački svet bude otkriven, silnim naporima se ova prepreka savladala. Međutim….
U početku…
Čarobnjački svet nije uvek bio sakriven: u svakom slučaju ne od strane sistema. Tokom srednjovekovnog perioda, Normalci koji su se plašili magije su brutalno proganjali čarobnjake i veštice. To je dovelo do toga da mnogi čarobnjaci i veštice rade u tajnosti.
Međunarodni čarobnjački statut o tajnosti
Čarobnjaci ekstremnih shvatanja su želeli rat protiv Normalaca, ali se šira zajednica umesto toga odlučila za tajnost: međunarodni zakon koji sprovodi Ministarstvo magije svake zemlje, a koje je bilo odgovorno za prikrivanje društava, kontrolu magičnih zveri, bića i duhova, kako bi čarobnjački svet nesmetano mogao da funkcioniše – u tajnosti.
Šta je to značilo za čarobnjake?
Pre svega, Međunarodni čarobnjački statut o tajnosti štitio je čarobnjake; međutim, istovremeno se i od njih zahtevalo da budu savesni i odgovorni. Na primer, od čarobnjaka se zahtevalo da se oblače kao Normalci kada se nalaze u njihovom okruženju, a bilo im je zabranjeno da učestvuju u sportovima za Normalce. Namerno kršenje zakona moglo je dovesti do ozbiljnih kazni. Kao rezultat toga, mnogi čarobnjaci su osnovali sopstvene magične zajednice u zajednicama Normalaca. Sela kao što su Oteri Sent Kečpol na južnoj obali Engleske ili Godrikova dolina na jugozapadu Engleske, napredovala su zahvaljujući uzajamnoj magijskoj podršci i raznim činima za prikrivanje, uključujući i zbunjivanje Normalaca.
Nisu svi čarobnjaci bili zadovoljni
Međunarodni čarobnjački statut o tajnosti bio je izvor sporne debate u čarobnjačkom društvu, najviše zbog toga što se jedan broj čarobnjaka nije slagao sa način života koji Statut predviđa. Karlota Pinkston, na primer, vodila je kampanju da se statut ukine početkom dvadesetog veka; više puta je zatvarana jer je izvodila čini pred Normalcima i govorila im istinu o magiji. Drugi čarobnjaci su praktikovali nasilnije i ekstremnije mere, od kojih je najpoznatiji bio Mračni čarobnjak Gelert Grindelvald. Njegova kampanja terora bila je delimično motivisana njegovim snom o rušenju Statuta tajnosti i izvođenju čarobnjaka iz skrovišta.
Neke metode kojima se obezbeđivala tajnost su … maštovite
Čarobnjački svet je sakriven od očiju Normalaca zahvaljujući širokom i složenom spektru čini za prikrivanje. Kada bi Normalac pogledao Hogvorts, na primer, sve što bi videli je ruševina sa znakovima upozorenja koji im govore da se drže podalje jer postoji opasnost od rušenja. Neke lokacije črobnjačkog sveta su u potpunosti odvojene od sveta Normalaca – poput Dijagon-aleje, koja predstavlja specifično mesto između ova dva sveta. Ali, naravno, magija može biti čudna i divna. Recimo, ulaz u Sent Mungovu bolnicu za magijske bolesti i povrede, Normalcima izgleda kao stara I napuštena robna kuća. Da biste ušli, morate proći kroz začarani izlog i razgovarati sa lutkom. A to nije ništa u poređenju sa Ministarstvom magije, u koje se ulazi kroz telefonsku govornicu ili šolju u toaletu.
Čuvanje tajne je težak posao…
Kao što možete zamisliti, držati čitav jedan svet sakrivenim od drugog sveta nije lako; u stvari, to je posao sa punim radnim vremenom. U Odseku za magijske nesreće i katastrofe Ministarstva magije nalaze se Zaboravljači: posebno obučeni čarobnjaci koji su vešti sa Memorijskim činima. Ako se prekrši Statut o tajnosti, njihov posao je da počiste nered, što obično znači brisanje sećanja bilo kog svedoka Normalca.
…a ponekad nemoguće
Svet čarobnjaka je haotičan, komplikovaniji i drugačiji od života Normalaca, da ga je ponekad nemoguće sakriti. Ovo posebno važi za magična stvorenja. Škotska je, na primer, u više navrata prekršila Statut o tajnosti zahvaljujući tome što je dom najvećeg kelpija na svetu – poznatog Normalcima kao čudovište iz Loh Nesa. Na Tibetu je situacija sa Jetijem toliko izmakla kontroli da je Međunarodna konfederacija čarobnjaka morala da postavi radnu grupu čarobnjaka u planinama da bi ga sakrila. Ali nije komplikovano voditi računa o magičnim stvorenjima – i čarobnjaci često izazivaju haos. U danima nakon prvog pada lorda Voldemora, 1981., čarobnjački svet je toliko energično slavio da je postojala opasnost da budu razotkriveni; sove su letele tokom dana, a nebo je bilo puno zvezda padalica.
Međutim, postoje izuzeci od pravila…
Čarobnjačko društvo nije u potpunosti sakriveno od sveta Normalaca. Nije neuobičajeno, na primer, da se čarobnjaci i veštice zaljube u Normalce i odaju im tajnu. Nije neuobičajeno da Normalci imaju dete koje će postati čarobnjak. A onda postoje trenuci kada se Normalcima mora reći o svetu čarobnjaka. Čuveni primer je premijer Velike Britanije koga, na dan kada se useli u ulicu Dauning br.10, posećuje njegov ili magični kolega, ministar magije,. Neki premijeri dobro prihvataju ove vesti; drugi su pokušali da izbace ministra magije kroz prozor.
