Postoji mnogo razloga zbog kojih ne volimo bivšeg ministra magije Kornelijusa Fadža. Ne samo da značajan period svog ministrovanja proveo u optuživanju veštica i čarobnjaka za raznorazne stvari, već je dozovlio Dolores Ambridž da na Hogvortsu ima moć veću i od samog Dambldora. Međutim, jedna od najvećih grešaka koju je napravio bila je njegovo negiranje Voldemorovog povratka.
Naime, u Redu Feniksa on konstantno tvrdi da je Hari Poter lažov, da se Voldemor nije vratio i da su sve to izmišljotine kako bi se poljuljala stabilnost celokupnog čarobnjačkog sveta, a samim tim i njegova vlast. Iako smo svi besneli zbog ovakvog njegovog stava, verovatno niko nije uzeo u obzir da je negiranje Voldemorovog povratka povezano sa strahom koji potiče iz nekih prošlih vremena, odnosno, Prvog čarobnjačkog rata i mnogih stradanja.
Prvi razlog zbog kog Fadž nije želeo da prizna Voldemorov povratak jeste taj što nije želeo da bude nosilac loših vesti. Jer srednjevekovni metod ’’ ubiti glasnika’’ (iako ne mora biti shvaćen bukvalno) i dalje živi među čarobnjacima (ali i Normalcima). To znači da ukoliko se Voldemor zaista vratio a Kornelijus Fadž takvu vest podeli sa čarobnjacima i vešticama, verovatno će on biti taj koji će morati da trpi različite vrste šikaniranja, kao pravi glasnik koji nosi loše vesti. Ovakvo negiranje povratka zloglasnog Mračnog Lorda koji ubija sve što mu se nađe na putu narušava tzv. Američki san koji itekako postoji i među čarobnjačkim svetom. Američki san kod Normalaca podrazumeva život, slobodu i potragu za srećom, koje ništa ne može poremetiti. Svojevrstan pandan ovom Američkom snu je nestanak Vodemora nakon smrti Lili i Džejmsa Potera. Takva idilična zamisao nije smela biti narušena, jer bi to moglo da dovede do panike među čarobnjaštvom, što nije odgovaralo onoj idili koja je planirana od trenutka kada je Hari Poter postao Dečak koji je preživeo. Evo primera te idile: Persi Vizli je radio u Ministarstvu magije (svoj posao je shvatao veoma ozbiljno i zbog toga kasnije prestao da razgovara sa svojom porodicom) u periodu pre Svetskog prvenstva u kvidiču. Njegov posao se sastojao u izradi različitih izveštaja o debiljini dna u kazanima, što nam govori da je čarobnjački svet živeo prilično mirno i stabilno. I zaista, zašto bi Fadž uopšte prihvatao da se Voldemor vratio kada jednostavno može da drži stanovništvo u neznanju, tvrdeći da su ljudi koji veruju u njegov povratak lažovi. Kao što je Lupin jednom prilikom izjavio ’’ukoliko Fadž prihvati činjenicu da se Voldemor vratio, to bi značilo da Ministarstvo magije mora da se nosi sa nečim čega nije bilo prethodnih četrnaest godina’’.
Kao ministar magije, Kornelijus Fadž je imao tu moć da dotadašnju idilu održava među čarobnjačkim svetom, kontrolišući šta Dnevni prorok objavljuje. Kao i kod Normalaca, ukoliko stanovništvo treba da bude ubeđeno u nešto, koriste se novine kako bi se zamisao polako ostvarivala, a oni koji takve stavove ne prihvataju bili targetirani kao lažovi i varalice ili poremećeni tinejdžeri.
Na taj način Kornelijus Fadž pokušava da spere krivicu za sebe jer se Voldemor vratio baš u momentu kada je on ministar magije (pa se svi mogu pitati da li je Ministarstvo magije toliko nesposobno). Tada se ponovo vraćamo na ’’ubijanje glasnika’’ i stoga je mnogo lakše isprati mozak čarobnjacima i vešticama kako bi u njihovim glavama mogućnost povratka Voldemora bila jedna velika zabluda ali i glupost. Iako je bilo mnogo događaja koji su potvrđivali Voldemorov povratak (smrt Sedrika Digorija, bekstva Smrtoždera iz Askabana), Fadž je uvek nalazio izgovore za takve događaje, samo da ne bi morao naglas da izgovori ono što je u dubini duše i sam znao.
Međutim, veštačko održavanje ovakvog stanja je značilo da Fadž može da ostane na vlasti. Ukoliko bi zaista priznao da se Voldemor vratio, mora bi da podnese ostavku na mesto ministra magije što je na kraju i uradio. Takođe, mora se pomenuti i činjenica da je pored straha i velike želje za vlašću, Kornelijus Fadž imao i finansijski motiv, odnosno, da je Lucijus Melfoj bio jedan od onih koji su mu plaćali da ćuti i ignoriše stvarnost. Ipak, bez obzira na ovaj finansijski aspekt njegove vlasti, Kornelijus Fadž je zapravo bio jedan uplašeni slabić koji je želeo istu više od svega, ali bez suočavanja sa potencijalno opasnom stvarnošću jer se plašio stava čarobnjaka i veštica da je on svojom nesposobnošću dopustio da se Voldemor vrati. Uostalom, mnogo je lepše brinuti zbog debljine dna na kotlovima nego o novom čarobnjačkom ratu koji je pred vratima. Pa i ukoliko dno na jednom kotlu bude deblje od dna nekog drugog kotla, Persi Vizli će to u novom izveštaju srediti. Ali, ukoliko se Voldemor zaista vratio…. Pa, pretvaraćemo se da nije!
