Svedočili smo mnogim zlodelima, uglavnom od strane Smrtoždera i njihovih pristalica. Ali upečatljivo je da su počinioci jednog od najstrašnijih zločina u istoriji čarobnjačkog sveta bili ni manje ni više nego obični dečaci bez magijskih moći – Normalci.
Žrtva tog zločina bila je šestogodišnja devojčica, Arijana Dambldor, mlađa sestra budućeg slavnog direktora Hogvorts škole za veštičarenje i čarobnjaštvo – Albusa, i budućeg vlasnika krčme “Veprova glava” – Aberforta.
„Kad je moja sestra imala šest godina, divljački su je napala tri normalska dečaka. Videli su je kako izvodi magiju, špijunirali je kroz živu ogradu bašte iza kuće. Bila je dete, nije mogla da se obuzda, baš kao nijedan čarobnjak ili veštica tog uzrasta. Valjda ih je uplašilo ono što su videli. Silom su se probili kroz živicu, i pošto nije umela i njima da pokaže taj trik, malo su se zaneli pokušavajući da zaustave malu nakazu u tome da ga sama izvodi.“
– Hari Poter i Relikvije Smrti –
Brutalni napad na mladu Arijanu uzeo je svoj danak – bila je psihički slomljena, nestabilna i uplašena da koristi magiju. Njene moći su se „okrenule ka unutra“, što je bilo izuzetno opasno. Aberfort ju je opisao kao uglavnom „slatku, uplašenu i bezopasnu“, ali kad bi se uznemirila ili naljutila, magija bi buknula iz nje i postajala bi „čudna i opasna“.
Posledice napada na mladu Arijanu osetila je cela porodica. Njen otac, Persival Dambldor, napao je normalske dečake i zbog toga bio poslat u Askaban – čarobnjački zatvor. Nikada nije otkrio pravi razlog zašto ih je napao, jer se plašio da bi Ministarstvo magije moglo zaključiti da je Arijana neuravnotežena i odvesti je u bolnicu Sent Mungo za magijske bolesti i povrede.
Nakon Persivalovog zatvaranja u Askaban, njegova supruga Kendra Dambldor preselila je porodicu u Godrikovu dolinu, gde je skrivala ćerku od sveta i izvodila je napolje samo noću.
U biografiji Rite Skiter Život i laži Albusa Dambldora, izneta je tvrdnja da je Kendrina sramota što je rodila Porugu – osobu čarobnjačke krvi bez magijskih sposobnosti – razlog zbog kojeg je skrivala Arijanu. Tvrdi se da su Albus i Aberfort, kada bi ih pitali zašto im sestra ne ide na Hogvorts, odgovarali onako kako ih je majka učila: „Moja sestra je previše krhka za školu.“
Naravno, Arijana nije bila bez magije – imala je mnogo magije, ali potpuno nekontrolisane. Tragično, ubrzo nakon što je Albus završio školu i spremao se na put oko sveta sa prijateljem Elfijasom Duždom, Kendra je poginula u jednoj od Arijaninih epizoda magičnog gneva.
„A onda, kada joj je bilo četrnaest… znate, nisam bio tu“, reče Aberfort. „Da sam bio, mogao sam da je smirim. Uhvatio ju je jedan od njenih napada, a majka više nije bila tako mlada i… bio je to nesrećan slučaj. Arijana nije mogla da se kontroliše. A majka je nastradala.“
– Hari Poter i Relikvije Smrti –
Albus je otkazao svoje putovanje i vratio se kući da se brine o Arijani, dok je insistirao da Aberfort nastavi školovanje. Ipak, mladi Albus, koji je imao velike ambicije i planove, osećao je ogorčenost što je vezan za kuću i sestru kojoj je bila potrebna stalna nega.
„Prezirao sam sve to, Hari.“ Dambldor je to izjavio smelo, hladno. Sada je gledao preko Harijeve glave, negde u daljinu.. „Bio sam nadaren, bio sam genijalan. Želeo sam da pobegnem. Želeo sam da sijam. Želeo sam slavu. „Nemoj me pogrešno shvatiti“, reče on, a bol mu pređe preko lica tako da je ponovo izgledao prastar. „Voleo sam ih. Voleo sam svoje roditelje, voleo sam svog brata i sestru, ali bio sam sebičan, Hari, sebičniji no što ti, koji si izuzetno nesebična osoba, uopše možeš i da zamisliš. „I tako, kad mi je majka umrla, a na mene spala odgovornost i briga o poremećenoj sestri i svojeglavom bratu, vratio sam se u svoje selo pun gneva i gorčine. Zarobljen i neiskorišćen, mislio sam! A onda je, naravno, došao on…“
– Hari Poter i Relikvije Smrti –
„On“ je, naravno, Gelert Grindelvald, briljantni čarobnjak koji bi verovatno bio zapamćen kao najzlokobniji čarobnjak stoleća, da Voldemor nije zauzeo to mesto generaciju kasnije.
Grindelvald je upoznao sedamnaestogodišnjeg Albusa leto nakon Kendrine smrti, kada je boravio kod svoje prababe Batilde Torbarke. Njih dvojica su postali nerazdvojni, delili su ideje o „novom poretku čarobnjaka“ i opsesiju Relikvijama smrti. Ali Aberfort je smatrao da je Albusovo prijateljstvo sa Grindelvaldom dovelo do njegovog zanemarivanja Arijane. Suprotstavio im se, i došlo je do svađe koja se pretvorila u okršaj sa tragičnim ishodom.
„Ja sam izvukao štapić i on je izvukao svoj, a najbolji prijatelj mog brata izveo je na meni Bolnu kletvu… Albus je pokušavao da ga zaustavi, a onda smo sva trojica zapodenula boj i prštalo je i sevalo na sve strane, a ona to nije mogla da podnese…” S Aberfortovog lica nestade boje, kao da je bio smrtno ranjen. “…mislim da je želela da pomogne, ali nije znala šta radi i ne znam koji je od nas to učinio – mogao je biti bilo koji – i odjednom je bila mrtva.“
– Hari Poter i Relikvije Smrti –
Nije poznato ko je bacio čin koja je ubila Arijanu, ali kada je Hari kasnije sreo Dambldora na stanici Kings Kros, nakon što je skoro poginuo u bici za Hogvorts, stari direktor je jasno nagovestio da je Grindelvald bio taj koji je bacio smrtonosnu kletvu.
„Grindelvald je izgubio kontrolu. Ono što sam oduvek osećao u njemu, iako sam se pretvarao da to ne vidim, sada se užasno obistinilo. A Arijana… posle sve brige i pažnje moje majke… ležala je mrtva na podu.“
– Hari Poter i Relikvije Smrti –
Na Arijaninoj sahrani došlo je do fizičkog sukoba – Aberfort je udario Albusa i slomio mu nos. Braća su se kasnije pomirila, ali osećaj krivice i tuga zbog gubitka nikada nisu nestali.
Odluka da Albus Dambldor krene u potragu za Grindelvaldom kako bi ga zaustavio u njegovim zločinima bila je, verovatno, delimično motivisana Arijaninom smrću. Shvatanje da mu je opsesija Relikvijama zamaglila rasuđivanje uticalo je i na njegovu odluku da odbije funkciju Ministra magije.
Jedna od poslednjih grešaka koje je napravio, kao posledica krivice i srama zbog Arijanine smrti, bila je kada je stavio prsten sa Kamenom vaskrsnuća – koji je Voldemor prethodno pretvorio u Horkruks. Pogrešan, ali i razumljiv potez.
„Uzeo sam ga, stavio ga, i na tren zamislio da ću moći da vidim Arijanu i moju majku i oca, da im kažem koliko mi je silno žao…“
– Hari Poter i Relikvije smrti –
