Da li postoji bolja osoba od Rubeusa Hagrida koja će vam saopštiti da ste čarobnjak? Uz mnoštvo cvrčećih kobasica, proslavljamo trenutak kada je ovaj ljubazni i odani poludžin zauvek promenio Harijev život.
Na samom početku priče o mladom čarobnjaku Hariju Poteru – Hagrid je bio tu. U prvom poglavlju knjige Hari Poter i Kamen mudrosti, (u noći kada je Voldemort izgubio svoje moći, a Hari postao siroče) upoznajemo se sa profesorkom Minervom MekGonagal, Albusom Dambldorom i naravno, Hagridom.
Motociklom pozajmljenim od Sirijusa Bleka, ovaj poludžin je zajedno sa bebom Harijem stigao u Malo Kukumavčilište i osvojio naša srca čim smo ga videli. Uprkos svojoj gorostasnoj pojavi i raščupanoj kosi, Hagrid pokazuje svoju osetljivu i nežnu stranu – jeca zbog pogibije prijatelja i užasne sudbine koja je zadesila malu bebu.
Dž. K. Rouling je u jednom intervjuu otkrila da nikada nije planirala da ubije Hagrida jer je imala jasnu sliku u glavi gde on nosi “mrtvog” Harija na samom kraju serijala (Hari Poter i Relikvije smrti), što donekle odražava početak prve knjige i početak cele avanture mladog čarobnjaka.
Poglavlje u kojem smo se svi zaljubili u Hagrida: Čuvar ključeva
Džin se nekako ugura u kolibu, malo se povivši, tako da je glavom očešao tavanicu. Sagnuo se, podigao vrata i jednim pokretom ih vratio u okvir. Zvuk oluje malo utihnu. On se okrenu i sve ih osmotri.
„Mož’ li da nam skuvate po šolju čaja, je l’ te? Naporan mi bio put…”
– Hari Poter i Kamen mudrosti –
Džinovski čovek agresivno provaljuje u malu kolibu tokom oluje, užasava sve stanare, a zatim nehajno traži šolju čaja. Na prvu loptu izgleda prilično zastrašujuće, ali kada se malo bolje upozna, shvata se njegov pravi karakter: saosećajan i divan. Ono što Hari nije znao bilo je to da je on već upoznao Hagrida one kobne večeri kada su mu roditelji poginuli, ali jedina uspomena koju je Hari zaista imao na tu noć bila je apstraktna – čudan san koji je sanjao o letećem motoru…
Hagridov neočekivani dolazak u ponoć na Harijev rođendan je zaista bio vrhunac čudne nedelje za Darslijeve koji su do tad pokušavali da pobegnu od beskonačnog niza pisama u kojima su Harija pozivali na Hogvorts – školu za čarobnjaštvo i veštičarenje. Ali, njihovim iznenađenjima nije kraj, jer kada Hagrid sazna da Hari ne zna ništa o svojim roditeljima, svetu čarobnjaka i magiji, njegov bes prema Darslijima postaje zastrašujuć i neverovatan i biva iskaljen na Dadliju u vidu uvijenog prasećeg repića.
Pored toga što je Dadliju dao “poklon”, Hagrid je te noći vratio Hariju osmeh na lice i osećaj pripadnosti. Čestitao mu je rođendan (što do tad niko nije uradio), doneo mu rođendansku tortu i pokazao najlepšu stvar na svetu: magiju.
Te noći, Hagrid je izgovorio reči koje nikada nećemo zaboraviti:
„STOJ! ZABRANjUJEM TI!“ urlao je teča Vernon panično.
Tetka Petunija kriknu od straha.
„Ma, bestraga vam glava, oboma“, reče Hagrid. „Hari… ti s’ čarobnjak.“
U kolibi nasta tajac. Moglo se čuti samo more i fijuk vetra.
„Šta sam?“, zavapi Hari.
– Hari Poter i Kamen mudrosti –
Hagrid je pamtljiv po mnogo čemu: svojim džinovskim bundevama, časovima briga o magijskim stvorenjima, rečenici “To vam nisam smeo reć’”… Ali najvažnije od svega, najviše ga pamtimo po tome što je uvek bio tu da pruži veliki zagrljaj na kraju napornog dana – bilo da ponudi Ronu kofu za povraćanje puževa ili da poveze Harija do sigurne kuće dok su im smrtožderi za petama.
Tako beskrajno odan Hogvortsu, Dambldoru i Hariju, Hagrid je prema svima bio ljubazan uprkos tome što je bio žrtva nepravde više puta. Boravak u ćeliji Askabana, izbacivanje s Hogvortsa, novinarski članak Rite Skeeter, opraštanje od Bakbika… Međutim, uprkos svemu, Hagridove snage u teškim vremenima nikada nije falilo i njegova nada je sijala jače od svake upaljene baklje.
Čak i nakon 19 godina, Hagrid je nastavio da nam pokazuje koliki je čovek (ne u smislu visine koju je svakako imao dovoljno). Ovaj poludžin, koji je Harija izbavio iz normalskog sveta, Rona naterao da se suoči sa svojim strahom od paukova, a Hermionu utešio nakon Melfojevog zadirkivanja, nastavio je da brine o narednim generacijama mladih čarobnjaka.
„Vidimo se za Božić.“
„Ćao, Al“, reče Hari, dok ga je sin grlio. „Ne zaboravi da vas je Hagrid pozvao na čaj sledećeg petka.“
– Hari Poter i Relikvije smrti –
Hvala ti Hagride na čajevima, kobasicama, hipogrifima, tajni koje nije trebalo da odaš i povrh svega, hvala ti na prijateljstvu i nesebičnom darivanju svoje ljubavi.
