Podzemnu Dvoranu tajni stvorio je Salazar Sliterin bez znanja suosnivača Hogvortsa – Godrika Grifindora, Helge Haflpaf i Rovene Rejvenklo. Vekovima, dvorana je smatrana mitom; međutim, činjenica da su se glasine o njenom postojanju uporno širile ukazuje na to da je Sliterin govorio o njenom stvaranju i da su mu drugi verovali – ili im je, pak, on sam pomenutu dvoranu i pokazao.
Nema sumnje da su svi osnivači želeli da ostave lični pečat na školu čarobnjaštva i veštičarenja za koju su nameravali da bude najbolja na svetu. Dogovoreno je da svaki osnivač oformi sopstvenu kuću, birajući, na primer, lokaciju zajedničkih prostorija i spavaonica. Međutim, samo je Sliterin otišao korak dalje i izgradio lični, tajni štab unutar škole, dostupan samo njemu i odabranima.
Možda je Sliterin, kada je prvi put izgradio Dvoranu, želeo samo mesto gde bi podučavao svoje učenike činima koje ostali osnivači nisu odobravali (neslaganja su se rano pojavila oko podučavanja mračne magije). Ipak, jasno je već po samoj dekoraciji Dvorane da je Sliterin, kada ju je završio, već razvio grandiozne ideje o sopstvenoj važnosti za školu. Nijedan drugi osnivač nije za sobom ostavio džinovsku statuu sebe, niti je školu ukrašavao simbolima svoje lične moći (zmije urezane po zidovima Dvorane tajni ukazuju na Sliterinovu moć da govori zmijskim jezikom – nemuštim jezikom).
Sigurno je da je, do trenutka kada je bio prinuđen da napusti školu zbog sukoba sa ostalim osnivačima, Sliterin odlučio da Dvorana koju je sagradio postane skrovište čudovišta koje će samo on – i njegovi potomci – moći da kontrolišu: basiliska. Takođe, budući da su samo Nemušti (oni koji govore zmijskim jezikom) mogli da otvore vrata Dvorane tajni, pristup ostalim osnivačima i članovima osoblja Hogvortsa je bio onemogućen.
Postoje jasni dokazi da je Dvorana otvarana više puta između Sliterinove smrti i dolaska Toma Ridla na Hogvorts. Prvobitni ulaz u Dvoranu je bio skriven ispod zamaskiranih vrata i niza magičnih tunela. Međutim, kada je vodovod u Hogvortsu postao složeniji u osamnaestom veku (što je bio redak primer da čarobnjaci kopiraju Normalce, jer su do tada jednostavno obavljali nuždu gde god bi stajali i zatim je magično uklanjali), ulaz u Dvoranu bio je ugrožen jer se nalazio na mestu predviđenom za kupatilo. Učenik po imenu Korvinus Ispijeni – direktni potomak Sliterina i predak Toma Ridla – zaštitio je ulazak u Dvoranu nakon što je izgrađena nova vodovodna instalacija.
Vekovima su se širila šaputanja da postoji čudovište koje živi u dubinama zamka. I to samo zato što oni koji su mogli da ga čuju i govore s njim nisu uvek bili onoliko diskretni koliko bi trebalo: porodica Ispijeni nije mogla da odoli, a da se ne pohvali svojim znanjem. Pošto niko drugi nije mogao čuti kako se čudovište provlači ispod dasaka poda ili, kasnije, kroz cevi, malo je bilo onih koji su verovali pomenutoj porodici – sve dok Ridl nije pustio čudovište na slobodu.
Direktori i direktorke škole, kao i brojni istoričari, tokom vekova su više puta temeljno pretraživali zamak i svaki put su došli do istog zaključka: Dvorana tajni je mit. Razlog za njihov neuspeh bio je jednostavan: niko od njih nije bio Nemušt.
