Danas skidamo naše šešire s prepariranim lešinarom u čast jedne izvanredne veštice: Auguste Longbotom. Možda se nismo dovoljno puta sreli sa ovom vešticom tokom serijala o Hariju Poteru, ali moramo priznati da nam je ostala urezana duboko u pamćenju.
Nakon što su Smrtožderi mučili do ludila njenog sina Frenka i njegovu ženu Alisu, Augusta je preuzela na sebe brigu o Nevilu, svom unuku. Znamo da je imala muža, jer zbog njega Nevil vidi testrale, ali ipak verujemo da je ona bila ta zbog koje su Longbotomovi stoički pregrmeli težak period nakon prvog čarobnjačkog rata.
Budući da Nevil dugo nije pokazao magičnu stranu svoje ličnosti, Augusta se bojala da joj je unuk Poruga. Međutim, iako joj je dokazao suprotno, to je nije sprečilo da nastavi sa svojim strogim režimom vaspitavanja – i zato dok su svi ostali išli na svetsko prvenstvo u kvidiču, Nevil je bio kod kuće.
Čak i pre nego što smo je zvanično upoznali, mogli smo je zamisliti pomoću Nevilovog opisa njene odeće: zašiljeni šešir sa prepariranim lešinarom na vrhu, duga zelena haljina s okovratnikom od lisičjeg krzna i velika grimizno-crvena tašna. Jeste da je tog dana Bogart – Snejp bio taj koji je nosio njenu odeću, ali mi smo ipak mogli da je zamislimo kako pridikuje Nevila izgledajući baš tako.
Zamišljanju je došao kraj u petom delu serijala (Hari Poter i Red Feniksa), kada smo je zvanično i upoznali u Sent Mungovoj bolnici za magijske bolesti i povrede. Iako je trenutak bio pomalo nezgodan (kada su ona i Nevil obilazili Frenka i Alis) Augusta se sa ponosom i dostojanstvom predstavila Hariju i njegovim prijateljima, a odmah zatim iskritikovala svog unuka kada je saznala da nikome nije ispričao priču svojih roditelja.
„Šta je sad ovo?“ reče gospođa Longbotom oštro. „Zar nisi rekao svojim prijateljima za svoje roditelje, Nevile?“
Nevil duboko udahnu, pogleda u plafon i odmahnu glavom. Hari nije mogao da se seti da mu je ikada bilo više žao nekoga, ali nije mogao da smisli nikakav način da pomogne Nevilu da se izvuče iz ove situacije.
„Pa, to nije nešto čega se treba stideti!“ reče gospođa Longbotom ljutito. „Treba da budeš ponosan, Nevile, ponosan! Nisu se oni odrekli svog zdravlja i razuma samo zato da bi ih se njihov sin jedinac stideo, da znaš!“
– Hari Poter i Red Feniksa –
Iako se Nevil nije stideo svojih roditelja, baki nije smeo da odgovori. Iskreno, ne bismo smeli ni mi, naročito nakon njenog pisma-drekavca koji je poslala Nevilu u trećem razredu gde mu kaže kako je obrukao celu familiju. Nevil zaista nije bio kriv što nije mogao da zapamti sve šifre za ulazak u grifindorsku kulu, te ih je napisao na parčetu papira… a nije bio kriv ni što nije mogao da zapamti i gde je ostavio to parče papira…a ni kada ga se Sirijus Blek dokopao i pomoću njega prošao kroz portret. Njegovo loše pamćenje je prisutno tokom celog serijala, a Augusta je davala sve od sebe da to ispravi. Čak mu je na prvoj godini odmah poslala Nezaboravka u nadi da će mu on pomoći na Hogvortsu. Nažalost, to nije uspelo…
Augusta je davala sve od sebe da dečaka oblikuje kao što je oblikovala i svog sina na kojeg je bila izrazito ponosna. Želela je da Nevil ide stopama Longbotomovih, pravih heroja. Tako da, kada je Nevil trebalo da odabere predmete koje će slušati na svojim O.I.Č.T-ima, baka mu je precizno rekla koje predmete treba da odabere, a koje ne. Međutim, kada je Nevil to spomenuo profesorki MekGonagal uz to da je njegova baka za predmet Čini rekla da su meka opcija za njega, profesorka mu je poručila sledeće:
“Uzmi Čini”, reče profesorka MekGonagal, “a ja ću poslati pisamce Augusti podsećajući je da to što je ona pala iz Čini na svom O.Č.N.-u ne znači da su Čini nevažan predmet!”
Kako je Voldemort postajao sve moćniji, Nevil je postajao sve hrabriji. Njegova evolucija je započela Harijevim formiranjem Dambldorove armije u petom razredu, a kulminirala na poslednjoj godini Hogvortsa kada se otvoreno suprotstavljao zlim profesorima Kerouvima. Ta njegova hrabrost i odupiranje novom režimu se nije dopalo Smrtožderima, te su rešili da ga obuzdaju krenuvši na njegovu baku.
“Stvar je u tome, da su u slučaju moje bake zagrizli zalogaj krupniji nego što su mogli da sažvaću. Stara mala veštica koja živi sama, pomislili su valjda, nema potrebe da pošalju nekog moćnijeg. U svakom slučaju“, Nevil se nasmeja, „Douliš je i dalje u Sent Mungu, a baka u bekstvu. Poslala mi je pismo – on pljesnu šakom po gornjem džepu odore – u kome mi poručuje da se ponosi mnome, da sam pravi sin svojih roditelja i da samo nastavim tako.”
– Hari Poter i Relikvije smrti –
Niko nije bio ponosniji na njega od Auguste – njen dečak je od Nezaboravka postao neustrašivi momak. Možda je nekada potrebna čvrsta ruka i neodlazak na utakmice kvidiča da bi se postao pravi heroj, a možda je potrebno i da nam u krvi teče krv heroja, kao što je slučaj kod porodice Longbotom.
„Ja sam poslednja prošla tuda“, reče gospođa Longbotom, “ zapečatila sam ga, mislim da nije mudro da ga ostavimo otvorenim sad kad je i Aberfort napustio krčmu. Jeste li videli mog unuka?“
„Bori se“, reče Hari.
„Naravno“, reče ponosito stara dama. „Izvinite, idem da mu pomognem.“
– Hari Poter i Relikvije smrti –
Nevil je tog dana ubio Nagini – poslednjeg Voldemortovog horkruksa. Čarobnjački svet ne bi izgledao ovako kako izgleda danas da nije bilo Nevila. Hvala mu. Hvala Augusti što ga je odgojila.
Augusta – Frenk i Alisa – Nevil. Savršena porodica Longbotom. Porodica heroja.
