Ekspanzija franšize o čarobnjačkom svetu počela je pojavom „Fantastičnih zveri i gde ih naći“ i čini se da joj kraja nema (ne bunimo se, naprotiv). Samim tim počelo je i širenje čarobnjačkog sveta van granica Velike Britanije. Naravno, čarobnjaci i veštice iz drugih država pohađaju i neke njima geografski bliže škole, gde se svaka specijalizuje za različitu vrstu magije. Pored Hogvortsa, u svetu postoji još 11 škola magije, a mi smo uz pomoć sajta Pottermore saznali nazive još 7 magijskih škola: Bobatons akademija magije, Durmstrang institut, Kastelobrušo, Ilvermoni škola za veštice i čarobnjake, Mahutokoro škola magije, Koldovstorec i Vagadu škola magije.
Od ovih navedenih škola samo tri se javljaju u prvobitnom serijalu, i to Bobatons, Durmstrang i Kastelobrušo, ali ni tamo nismo dobili neki detaljnilji prikaz ovih škola. U ovonedeljnom prilogu pisaćemo o 10 stvari koje niste znali o drugim čarobnjačkim školama.
10. Bobatons – i prijatelji i rivali
Bobatons akademija je skrivena negde u Pirinejima, mada bliže francuskoj nego španskoj granici. Ipak, pored francuskog čarobnjačkog sveta, ovu školu pohađaju i učenici okolnih država i to Španije, Portugalije, Danske, Luksemburga i Belgije. Kao što smo saznali u Vatrenom peharu, Hogvorts i Bobatons već vekovima neguju dobre odnose. Pored viševekovnog prijateljstva, ove dve škole neguju i zdravu dozu rivalstva na Tročarobnjačkom turniru, na kojem je Bobatons odneo 62, a Hogvorts 63 pobede.
9. Kastelobrušo – sestrinska škola
Ova škola se nalazi u dubini brazilske prašume i ima vrlo slične metode kamuflaže kao Hogvorts. Naime, ako bi neki Normalac zalutao i našao se ispred škole video bi samo ruševine. Još uvek postoje spekulacije o tome koja se škola prva setila ovakve metode sakrivanja od radoznaloh pogleda, a koja je „maznula“ ideju.
Međutim, ovo ne sprečava škole da neguju prijateljske odnose. Naime, Kastelobrušo nudi programe razmene za učenike evropskih čarobnjačkih škola, koji su zainteresovani za Herbologiju i Magizoologiju, za koje se ova škola posebno specijalizovala. Bil Vizli je učestvovao u ovom programu, ali nažalost zbog finansijske situacije nije mogao da ode na razmenu.
8. Vagadu – magija bez štapića
Najpoznatija afrička škola se specijalizovala za Astronomiju, Alhemiju i Samopreobraženje. Zbog kulturoloških razlika, kao i razlika u magijskoj praksi, učenicima iz Vagadua nisu potrebni čarobni štapići da bi se bavili magijom, već čini mogu da bacaju golim rukama, tako što pokažu prstom ili rukom na ono što žele da začaraju. Iz ovoga možemo zaključiti da štapići nisu neophodni u magijskoj praksi, ali su svakako korisno sredstvo za kanalisanje magijskih moći.
7. Ilvermoni – osnivanje
Izgleda da je jedan od osnivača Ilvermonija bio Normalac! Naime, Džejms Stjuard je slučajno saznao da postoji magija i u početku se bio baš prepao, što je potpuno razumljivo. Međutim, što je više bio u dodiru sa magijskim svetom, to ga se manje plašio. Na kraju je on bio osnivač kuće Pakvadži. Takođe se oženio vešticom Izolt Sajer. Potom je naučio da pravi štapiće i to je radio za učenike Ilvermonija.
6. Mahutokoro – promenljive odore
Najmanja magijska škola, nalazi se u Japanu, na navodno nenaseljenom ostrvu Minami Ivo Džima. Učenike primaju već sa 7 godina, ali oni pre jedanaeste godine ne mogu da pohađaju nastavu. Ono što izdvaja ovu školu od ostalih je njeba uniforma. Učenici svoje začarane odore dobijaju od škole, što roditeljima značajno smanjuje trošak oko priprema za školu. Ove odore rastu zajedno sa svojim vlasnikom, budući da sa 11 godina većina ljudi ulazi u pubertet i počinje ubrzano da se razvija. Takođe, menjaju boju u skladu sa napretkom intelektualnih sposobnosti vlasnika, počev od roze pa do zlatne. Ipak, ako učenik počne da krši zakon i da se bavi crnom magijom, odora će postati bela. Ovo nije samo velika sramota za učenika, već rezultira automatskim izbacivanjem iz škole kao i saslušanjem u Ministarstvu magije Japana.
5. Durmstrang – ne baš lepa istorija
Veruje se da se škola nalazi negde na severu Evrope (ljudi moraju da se podvrgnu memorijskim činima da bi zaboravili gde se nalazi), i od svih škola ima najgoru reputaciju. To ne znači da iz ove škole nisu izašli neki valjani čarobnjaci, ali je njihov odnos sa onim lošim negde 1:2.
Jedan od njenih najpoznatijih učenika je bio i Gelert Grindelvald, koji je započeo Prvi čarobnjački rat. S vedrije strane, ovu školu je pohađao i Viktor Krum, koji je još za vreme svojih školskih dana bio Tragač bugarskog nacionalnog kvidičkog tima. 2014. godine se vratio iz penzije da bi još jednom zaigrao za Bugarsku i pritom sa svojim timom osvojo Svetsko prvenstvo.
4. Koldovstorec – skoro kao Kvidič
Jedina od navedenih škola koja nije dobila baš nikakav opis nalazi se u Rusiji. To je uglavnom to što znamo o njoj, osim da je kao i sve druge škole registrovana u Internacionalnoj konfederaciji čarobnjaka i da je njihov nacionalni sport sličan Kvidiču, samo što oni ne jašu metle već cela debla.
3. Kastelobrušo – Kaipore
Kaipore su mala magijska stvorenja slična duhovima, koja su vrlo sklona nestašlucima. Možete samo zamisliti to rasulo kada se nađu u blizini dece! Dobro je što škola zapošljava ova stvorenja kao neku vrstu školskog obezbeđenja. Iako da odluka deluje krajnje upitno, evidentno je da većih problema nije bilo. A i ko još želi da ima posla sa nevaljalim duhovima?
U jednom momentu se bivši direktor Hogvortsa Armado Dipet žalio tadašnjoj direktorki Kastelobrukšoa, Benediti Durado, na Pivsa, hogvortskog kućnog duha. Pivsa nažalost nismo videli u filmovima, ali svi koji su pročitali knjige setiće se koliko je terorisao hogvortske učenike. Durado se samo nasmejala, jer se ona celog života bori sa kaiporama i ponudila mu da mu pošalje nekoliko. Nije potrebno napominjati da je Dipet odbio tu velikodušnu ponudu.
2. Vagadu – odabir učenika
Za svakog učenika je potrebna neka vrsta potvrde da imaju potrebne sposobnosti da bi bili primljeni u školu. Vagadu ima jedinstven proces selekcije. Direktor ili direktorka škole šalju potencijalnim učenicima posebne glasnike. Ovi glasnici dolaze u san deci i ostavljaju im neku vrstu tokena, obično kamen sa gravurom, sa kojim će se deca narednog jutra probuditi u ruci.
1. Ilvermoni – Salazar Sliterin
Zašto sve mora da ima veze sa Ispijenima?
Jedna od osnivača Ilvermonija Izolt Sajer bila je potomak Salazara Sliterina. Njena tetka Gormlajt Ispijena se brinula za Izolt, nakon nesreće u kojoj je Izolt izgubila roditelje. Ipak, na kraju se ispostavilo nije bilo nesreće, već da ih je Gormlajt ubila. Izolt je od svoje tetke pobegla u Ameriku, ukravši joj pritom štapić. Tek mnogo godina od njenog nestanka i osnivanja Ilvermonija je Gormlajt uspela da pronađe Izolt. Iako je Gormlajt bila poražena u tom dvoboju, uspela je da uništi štapić koji joj je ukraden. Taj štapić je pripadao Salazaru Sliterinu. Kada je sve bilo gotovo, Izolt je zakopala štapić. Na tom mestu je niklo drvo akacije, takođe poznato i kao zmijsko drvo, čije lišće ima široku primenu u medicini.
