Kako funkcionišu portreti u Hogvortsu?

Kada je portret naslikan slikar će upotrebiti čin koja omogućava pokretanje slike. Portret će moći da koristi neke od omiljenih fraza naslikanog čarobnjaka ili veštice i da oponaša njihovo uobičajeno ponašanje. Tako, na primer, portret Ser Kadogana (Sir Cadogan) večito izaziva ljude na dvoboj, pada sa konja i ponaša se poprilično neuravnoteženo zato što ga je na taj način video umetnik koji ga je naslikao, dok portret Debele dame nastavlja da uživa u ljubavi prema hrani, piću i vrhunskoj sigurnosti dugo nakon što je prava dama preminula. Međutim ni jedan od ovih portreta ne bi bio sposoban za neku dubokoumnu raspravu o kompleksnim aspektima svog života. Likovi na slici su bukvalno i metaforički dvodimenzionalni. Oni su samo reprezentacija toga kako ih umetnik vidi.

Uprkos tome, neki od magičnih portreta su sposobni za daleko veću interakciju sa živim svetom oko njih. Tradicionalno, direktor ili direktorka škole moraju biti naslikani pre njihove smrti. Nakon što je portret završen zaključava se na neko sigurno mesto i direktori mogu redovno da ih posećuju ne bi li ih naučili da se ponašaju identično kao oni i preneli sve korisne informaije, uspomene i znanja koje će kroz vekove možda deliti sa svojim naslednicima u školi.

Dubina znanja i informacija kojima raspolažu neki od portreta direktora škole nepoznata je maltene svima osim onima koji su tu kancelariju koristili i nekolicini učenika koji su čestim boravkom u njoj shvatili da je naizgled velika pospanost portreta možda samo gluma.

ORIGINALNI TEKST DŽ. K. ROULING