Dementori – najsablasnija stvorenja čarobnjačkog sveta

Dementori – najsablasnija stvorenja čarobnjačkog sveta

Na njima je stajala, osvetljena plamičkom iz Lupinove šake, zaogrnuta figura koja se uzdiže sve do tavanice. Lice joj je bilo potpuno skriveno ispod kapuljače. Harijev pogled skliznu naniže, i ono što spazi izazva mu grč u stomaku. Iz ogrtača je izvirivala šaka, sjajna, sivkasta. Ljigava i krastava, kao crkotina koja se raspadala u vodi.

Dok su mnoga magijska bića u Hariju Poteru preuzeta iz različitih mitologija, dementori su jedna od originalnijih kreacija Dž.K. Rouling. Ona sama kaže da su dementori nešto najstrašnije što je stvorila i predstavljaju njenu ličnu borbu sa depresijom tokom pisanja serijala. Ne pojavljuju se mnogo, ali sasvim dovoljno da u nama ostane jasna slika tog mraka, hladnoće, jeze i odsustva radosti kada se neko nađe u njihovoj blizini.

Osetio sam se strašno čudno – reče Ron, promeškoljivši ramena s nelagodom. – Kao da više nikad neću biti veseo…

Dementori su sablasna čovekolika bića, koja se hrane radošću, lepim uspomenama, ali i ljudskim dušama. Slepi su i svoje žrtve detektuju tako što osete njihove emocije. Čuvari su zatvora Askaban, i mada ih nikada nismo čuli da govore, jasno je da mogu da komuniciraju sa ljudima (jer ipak rade za Ministarstvo magije i izvršavaju njihova naređenja).

Poljubac  dementora (usisavanje ljudske duše) je najgora sudbina koja može zadestiti jednog čoveka. Gora i od smrti.

-Šta… oni ubijaju…?

 

 

-O, ne – odgovori Lupin. – Još gore. Možeš živeti i bez duše, znaš, ako ti mozak i srce i dalje rade. Ali više nemaš osećaj ko si, nemaš uspomene… ništa. Nema nikakve šanse da se oporaviš. Možeš samo da… životariš. Kao prazna školjka. A duša ti nestaje… zauvek izgubljena.

Čarobnjaci su jedini koji ih mogu videti, te su oku normalca (a i poruga) nevidljivi. Ali i normalci mogu osetiti njihovo prisustvo i mračni oblak koji donose sa sobom (setite se samo Dadlija nakon susreta sa dementorom).

Poreklo dementora

Ne zna se kako su nastali (nije isključeno ni da su kreacija nekog mračnog čarobnjaka) ali u nekom trenutku u istoriji čarobnjačkog sveta (nekih 500 godina pre Harija Potera) dementori su nastanili napuštenu tvrđavu na jednom udaljenom ostrvu. Ovo utvrđenje su tada delili sa ludim mračnim čarobnjakom Ekrizdisom, koji je držao celo ostrvo skriveno od očiju čarobnjaka. Omiljeni sport mu je bio lov na moreplovce, koje bi mučio pa davao dementorima da ih poljube. Nakon njegove smrti, zaštitne čini koje je postavio su nestale, i Ministarstvo magije je otkrilo ovu tvrđavu i sablasna stvorenja koja tu obitavaju. Međutim, nisu znali kako da se oslobode ove napasti (ne postoji nijedna poznata čin koja može da ubije dementore, Expecto Patronum može samo da ih odbije na neko vreme), a ni šta se može dogoditi ukoliko ih oteraju sa ostrva i puste da se šire. Rešili su da ih ne diraju.

Godinama kasnije je tadašnji ministar magije Damokles Roul (Damocles Rowle) odlučio da od te tvrđave napravi zatvor i sklopio je dogovor sa dementorima da oni budu čuvari zatvora, a da za uzvrat dobijaju duše kriminalaca koji će taj zatvor nastanjivati. Tada je nastao zatvor Askaban. Dementori se hrane svakim tračkom života i nade zarobljenika, čime ih drže u stanju totalne depresije i pod kontrolom, a poljubac dementora je smrtna kazna magijskog sveta. Pošto im je to odgovaralo, oni ostaju ‘službenici’ Ministarstva magije sve do povraka Lorda Voldemora, kada mu se priklanjaju i okreću se protiv Ministarstva i svih čarobnjaka. Voldemor im je ponudio mnogo više duša, i to svežijih od onih koje godinama imaju u Askabanu. Nakon poraza Mračnog gospodara, Kingsli Okovgrom postaje Ministar magije, i on na mesto stražara Askabana postavlja aurore. Šta se tačno desilo sa preostalim dementorima i gde su otišli ostaje misterija.

Jedini koji su uspeli da im umaknu

Dementori su dovoljno zastrašujući da i najopasnijeg čarobnjaka mogu držati pod kontrolom. Askaban je upravo zbog njihovog prisustva najmračnije mesto na svetu, i većina čarobnjaka poludi tokom služenja svoje kazne. Nijedna svetla misao ne može opstati u njihovoj blizini, oni usisaju svaku radost.

Pre masovnog bekstva smrtoždera iz Askabana u Redu Feniksa, poznato je da su samo dve osobe uspele da se provuku pored dementora i pobegnu iz zatvora.

Prvi je Barti Čučanj Mlađi. On je uspeo da utekne uz pomoć višesokovnog napitka. Naime, Barti se u zatvoru teško razboleo, i tada je njegova majka, u tom trenutku takođe jako bolesna i na samrti, došla da ga poseti. Njih dvoje su iskoristil višesokovni napitak, i on je u obličju svoje majke napustio zatvor kao da je bio posetilac, dok je ona umrla u njegovoj ćeliji. Dementori ovu promenu nisu primetili jer jedino su osetili da je jedna duša na samrti ušla u zatvor, i jedna izašla iz njega. Nisu mogli da uvide da su to dve različite duše (ili im nije bilo bitno, jer im se broj duša nije promenio). Čučanj Mlađi je nakon Tročarobnjačkog turnira dobio svoju zasluženu kaznu – poljubac dementora.

Naš voljeni Sirijus Blek je druga osoba kojoj je bekstvo pošlo za rukom. On je uspeo da prođe jer je animagus (crni pas Šaponja je njegov životinjski oblik). Već smo spomenuli da dementori ne vide već da samo osećaju emocije svojih žrtava, te detektuju samo ljude, životinje ne. Pretvorivši se u psa, Sirijus je mogao da prođe pored njih neprimećen i da uspe da se izvuče iz askabanskog pakla.

Iako je ovo ozbiljnan nedostatak dementora kao čuvara zatvora, uspeli su da stotinama godina samom svojom pojavom sve kriminalce i mračne čarobnjake zadrže van spoljnog sveta. Kako su se aurori pokazali u vremenu nakon Drugog čarobnjačkog rata ostaje nam da nagađamo. Verovatno je da je ta promena zahtevala znatno napredniju magiju i više truda da bi se svi zatvorenici zadržali pod kontrolom. Ipak, Kingslijeva odluka je definitivno bila mudra. I sam Dambldor je oduvek bio protiv dementora kao čuvara, što zbog njihove mračne i prevrtljive prirode, to zbog nehumanog tretmana zatvorenika.

Pretpostavljamo da je čak i Askaban postao srećnije mesto nakon njihovog odlaska. Koliko je to moguće.

Ana
Ana

Ana radi u Ministarstvu magije, u Odseku za magijsko obrazovanje, i trenutno predaje Čini na Hogvortsu. Honorarno piše za Dnevni prorok, i u svojim tekstovima obrađuje teme iz oblasti obrazovanja novih generacija veštica i čarobnjaka. Obožava da uči i istražuje svet magije, kao i da podučava i inspiriše svoje učenike da više uče i rade na sebi. U slobodno vreme voli da eksperimentiše sa magijom i izmišlja nove čini.

No comments yet. Be the first one to leave a thought.
Leave a comment

Leave a Comment