U čarobnjačkom svetu postoji više od 100 stvorenja svih oblika i vrsta, a sa dolaskom Fantastičnih zveri – shvatili smo da tu nije kraj. Većina njih ima veoma zanimljivu pozadinsku priču, budući da većina njih potiče iz različitih mitologija, odakle je Roulingova i crpela inspiraciju kada je kreirala svoju priču. Neke od njih ćemo spomenuti danas.
Bazilisk
Bazilisk je, prema legendi, zastrašujuće zmijoliko stvorenje. Dolazi od grčke reči basiliskos koja znači mali kralj, jer bela pega na glavi ovog stvorenja izgleda kao mala kruna. Jedan dah ili pogled ovog gmizavca može imati smrtonosni ishod. Može ga ubiti samo kukurikanje petlova.
Bazilisk, koji je nama poznat, rađa se iz kokošijeg jajeta i na tom jajetu mora da leži žaba. On ima smrtonosan pogled i može ga ubiti kukurikanje petlova, takođe, ali ukoliko ih ne čuje, živeće stotinama godina. Takođe, ima smrtonosni pogled, pa se njegovi zubi natopljeni krvlju, doista, smatraju suvišnim.
Hipogrif
Hipogrif ima telo, zadnje noge i rep konja, a glavu, krila i prednje noge džinovskog orla – što mu omogućava da leti. U čarobnjačkom svetu, njih je teško pripitomiti i jahati, ali, ako im se priđe sa poštovanjem i naklonom, životinja će uzvratiti naklon i dozvoliti da joj priđete i jašete je.
Hipogrifi su nastali u grčkoj mitologiji. Prvi ih je imenovao Ludoviko Ariosto u Besnom Orlandu. Ariosto je davno čuo legende o grifonu – stvorenju iz mitologije sa telom, nogama i repom lava i glavom, krilima i kandžama orla – ukrštenom sa konjem. Reč je grčkog porekla – hippos je konj, grypost je kukast. Hipogrif je, dakle, orlovski deo grifona + konj.
Bakbik je naš najpoznatiji hipogrif.
Knizl
Magijski stvor koji umnogome podseća na mačku, ali sa repom lava. Knizlovi su neustrašivi, samostalni i inteligentni, a uz to imaju nepogrešiv radar za podmuklo ponašanje čarobnjaka. Čarobnjak koji želi da poseduje knizla mora da poseduje posebnu dozvolu za to. Hermionin Krukšenks je polu-knizl!
Akromantula
Ogromni pauci, gotovo identični Tolkinovoj Šelobi – džinovski pauk koji svoje ogromno telo hrani krvlju ljudi i drugih stvorenja. Njihov otrov je dragocen, ali ih je teško ubiti, a budući da proždiru svoje mrtve, gotovo je nemoguće nabaviti ga.
Pretpostavlja se da poreklo reči potiče od prefiksa akro (grčki akros – vrh), što znači najviši, i mantula, za koju se pretpostavlja da aludira na tarantula, mada, postoji mogućnost da je ime poteklo od imena dva automobila koja su bila popularna u Britaniji kada je Roulingova odrastala. U pitanju su automobili marke Markos – modeli mantula i pauk.
Sirenljudi
Čarobnjački sirenljudi nisu posebno privlačni, budući da liče na ribe, imaju zelenu kosu, žute zube i srebrnastosivu kožu. Umesto uobičajenog sirene, Roulingova se poslužila politički korektnijim izrazom sirenljudi.
Sirene na koje se aludira prvobitno potiču iz mesopotamskih legendi i one su bile mitološke morske nimfe – delom žene, sa repom ribe – koje su pevale zavodljive pesme kako bi namamile mornare na opasne stene, ne bi li oni tu poginuli. Čitava pop kultura danas obiluje pričama o sirenama, gde su one uglavnom predstavljene kao dobre i nevine osobe.
Testral
Veliki crni konji sa kožastim krilima i telima sastavljenim samo od skeleta, koji se goste uginulim kravama i mogu ih videti samo ljudi koji su videli smrt.
Testral je termin iz britanske mitologije iz šesnaestog veka. Neki veruju da su demonski, dok ih drugi smatraju vrlo praktičnim. Jedna bajka, čak, povezuje Testrala sa krilatim konjem Pegazom, govoreći da su braća.
Izvor: The World of Harry Potter by Tere Stouffer
Odlican tekst! Veoma zanimljive informacije…. 🙂